У четвртак, 13. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, биће одржано
предавање истакнутог историчара др Немање Девића, под називом Лутања и беспућа у XX вијеку.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне
сцене 2024.
Биографија:
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар, доктор историјских
наука и научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду.
Спада у ред 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју
објављених научних радова.
Рођен је 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци. Након завршене Паланачке гимназије
уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао
и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао
звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију
„Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под
менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности.
Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић
(научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.
До сада је објавио више од 20 научних радова и неколико монографија
Девић је 2023. године рангиран у 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као
највреднији по броју објављених научних радова (монографија и чланака) према статистици
Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих
жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша
Кашиковић“.
Добитник је и Награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских
студија из Новог Сада.
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током
- и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана
Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је
премештана широм земље.
Представљање књиге „Кругови Берлина 1936“ ауторке Тамаре
Малешев, одржаће се у уторак 11. јуна са почетком у 19 часова у сали
никшићког Захумља. О „Круговима Берлина 1936 “ пред никшићком
публиком говориће: проф. др Веселин Јововић, доц. др Јовица Петковић,
предсједник Савјета за спорт Општине Никшић, Драго Мусић и ауторка.
Водитељ програма је књижевница Милица Бакрач.
Taмара Малешев (1967), рођена у Новом Саду гдје је живјела и била
члан женског националног атлетског тима, рекордерка државе (СФРЈ) чак у
три олимпијске дисциплине, шампион Медитерана и Балкана у скоку удаљ,
четврта на Светском дворанском у троскоку, јуниорска рекордерка Европе у
скоку увис.
Књига „Кругови Берлина 1936“ јесте документовани портрет једне
генерације олимпијаца са акцентом на трајање једног дијела спортске
историје, посебно атлетике. Књига је штампани првјенац Тамаре Малешев
иако она већ више од десет година води успјешну и веома посјећену Фејсбук
страницу „Атлетски савез Југославије“, на којој је објавила велики број
спортских прича, видео-записа и других забиљешки. Тамара Малешев је
двадесетих година прошлог вијека радила као радио-репортер новосадског
Пан радија, биљежила је значајне догађаје и интервјуисала познате
спортисте, између осталог, извјештавала је са Олимпијских игара у
Барселони, 1992. чији је била учесник.
Тамара Малешев је неколико година прикупљала грађу за књигу
„Кругови Берлина 1936“, односно, приче о животима олимпијаца Краљевине
Југославије, који су одбили да фашистичким поздравом поздраве Адолфа
Хитлера, на свечаном отварању XI Олимпијских игара у Берлину 1936.
Трагала је за званичним документима, фотографијама и новинским
извјештајима. Остварила је контакт и са преживјелим члановима породица
својих јунака. На тај начин је сакупила обиље вјеродостојног материјала и
припремила га за представљање широј јавности. Помоћ јој је пружио отац,
Павле Малешев, пензионисани спортски новинар, некада и сам атлетски
репрезентативац СФРЈ у десетобоју и скоку удаљ. Он је написао прилог о
Јаши Бакову јер га је лично познавао.
Тамара Малешев данас живи у Кливленду, држава Охајо, САД.
Свечано уручење награда ученицима основних и средњих школа из
Црне Горе, за најбоље радове (поезија, проза) на тему „Ђачки растанак“,
овогодишњег истоименог конкурса Трибине Свободијада ЈУ Захумље,
одржаће се у уторак, 11. јуна са почетком у 12 часова у сали Захумља из
Никшића.
Литерарни конкурс за основце и средњошколце расписан је поводом
великог јубилеја, 200 година од рођења Бранка Радичевића.
Овогодишњу фестивалску свечаност поводом уручења награда
најбољим ученицима и школама за учешће и допринос Фестивалу „Ђачки
растанак“ уљепшаће: Дјечији хор ЈУ Захумље, рецитаторке: ученица ОШ
„Милија Никчевић“ Кристина Тодоровић и студенткиња прве године мастер
студија Студијског програма за српски језик, Ксенија Ђукић, музичка група
школе ОШ „Лука Симоновић“ из Никшића у саставу: Ања Кнежевић,
Никола Каљевић, Исидора Јаничић и Теодора Радуновић, док ће водитељ
програма бити Теодора Чукић, студенткиња мастер студија Студијског
програма за српски језик Филолошког факултета у Никшићу.
ЈУ Захумље Никшић
Добро дошли!
У уторак 4.јуна у сали “Захумља” у 19 часова, биће промовисан часопис “СРПСКА БАШТИНА”.
О часопису ће говорити: др Никола Маројевић, проф. др Мирослав Додеровић, проф. др Будимир Алексић и мр Иван Радуловић, док ће модератор вечери бити мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је ЈУ “Захумље” Никшић, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.
Наставља се културно-умјетничка сарадња Дома омладине Београда и институција из Никшића, у склопу протокола који су на јесен 2023. године потписали Андрија Бојанић, в.д. директора ДОБ и челници више установа у овом црногорском граду. У суботу, 1. јуна 2024. у Великој сали Дома омладине Београда са почетком у 19 часова наступиће Дјечији хор Јавне установе „Захумље“ из Никшића, а специјални гости биће Мешовити хор и Џез квартет МШ „Станковић“ из Београда. Овај концерт биће поклон публици, а бесплатне улазнице могу се преузети на eFinity благајни у Дому омладине Београда. Једна особа може преузети до 4 бесплатне улазнице.
Ово је њихов први наступ у Београду, а репертоар ће бити сачињен од ex-YU рок хитова, нумера панк и алтернативних рок састава са ових простора, уз неколико музичких изненађења.
Поред Милене Поповић (диригенткиња) и Гордане Милатовић (пијанисткиња), са хором наступају и никшићки музичари: Немања Поповић (гитара), Вељко Вучуровић (бас) и Бранко Пејановић (бубањ). Концерти Дјечијег хора ЈУ „Захумље“ из Никшића, окупљеног око идеје истраживања квалитетне музике којој додају лични печат, увек су енергични и са пажљиво одабраним репертоаром. Малишани окупљени у овај хорски ансамбл са нестрпљењем очекују да се представе београдској публици и надају се да ће сви заједно уживати у овој лијепој музичкој вечери.
Као специјални гости на концерту ће наступити Мешовити хор и Џез квартет Музичке школе „Станковић“.
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
У петак, 10. маја у 20 часова, у сали ,,Захумља“ наставиће се
манифестација ,,Дани Светог Василија“ када ће бити одржан програм под
називом ,,Сабрана дела академика Мира Вуксановића“. Сабрана дела
академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири
јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50
година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама.
О другом колу Сабраних дела Мира Вуксановића говориће проф. др
Драго Перовић и проф. др Душан Крцуновић, поздравну ријеч имаће
предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић а ријеч захвалности
академик Миро Вуксановић. Из литературе о књигама академика Мира
Вуксановића које су објављене у првом колу Сабраних дела одабране
реченице академика, професора универзитета, књижевних критичара и
писаца који више нису са нама читаће и програм водиће драмска умјетница
Вјера Мујовић.
Овај програм заједно организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена
општина, Општина Никшић и ЈУ Захумље.
Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).
Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман;
Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови,
записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари;
Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика;
Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман
у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске
приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите
приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о
надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и
записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна
путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве
Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози,
есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој)
поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем
разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и
аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9
томова, 18 књига).
Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске
књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120
књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања
дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова). Приредио је више зборника
и антологија. Добитник је више награда међу којима су: Награда
,,Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период
1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Награду „Лаза Костић” за
приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском
језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику;
Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Октобарску награду
Сомбора, Вукову награду и многе друге. На предлог Одељења језика и
књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и
уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5.
новембра 2015. У САНУ обавља више послова: управник Библиотеке САНУ
и уредник Трибине, председник и члан три академијска одбора, члан
Извршног одбора Огранка, покретач и уредник пет серија издања САНУ.
У четвртак, 25. априла, у просторијама ВЈ „Врабац“ у Озринићима, са почетком у 10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда“.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој дјететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача маште и интелектуалних способности, долази се до свих постављених циљева. Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Позоришна представа „Прст“ биће изведена у четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 20 часова. Представа је рађена по тексту младе ауторке из Приштине Дорунтине Баше, а улоге тумаче студенткиње мастер студија Факултета савремених уметности Андријана Драгнић и Јана Декански, под менторством редовног професора Божидара Ђуровића.
Учитај још
