Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
У петак, 10. маја у 20 часова, у сали ,,Захумља“ наставиће се
манифестација ,,Дани Светог Василија“ када ће бити одржан програм под
називом ,,Сабрана дела академика Мира Вуксановића“. Сабрана дела
академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири
јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50
година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама.
О другом колу Сабраних дела Мира Вуксановића говориће проф. др
Драго Перовић и проф. др Душан Крцуновић, поздравну ријеч имаће
предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић а ријеч захвалности
академик Миро Вуксановић. Из литературе о књигама академика Мира
Вуксановића које су објављене у првом колу Сабраних дела одабране
реченице академика, професора универзитета, књижевних критичара и
писаца који више нису са нама читаће и програм водиће драмска умјетница
Вјера Мујовић.
Овај програм заједно организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена
општина, Општина Никшић и ЈУ Захумље.
Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).
Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман;
Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови,
записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари;
Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика;
Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман
у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске
приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите
приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о
надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и
записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна
путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве
Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози,
есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој)
поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем
разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и
аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9
томова, 18 књига).
Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске
књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120
књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања
дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова). Приредио је више зборника
и антологија. Добитник је више награда међу којима су: Награда
,,Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период
1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Награду „Лаза Костић” за
приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском
језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику;
Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Октобарску награду
Сомбора, Вукову награду и многе друге. На предлог Одељења језика и
књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и
уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5.
новембра 2015. У САНУ обавља више послова: управник Библиотеке САНУ
и уредник Трибине, председник и члан три академијска одбора, члан
Извршног одбора Огранка, покретач и уредник пет серија издања САНУ.
У четвртак, 25. априла, у просторијама ВЈ „Врабац“ у Озринићима, са почетком у 10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда“.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој дјететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача маште и интелектуалних способности, долази се до свих постављених циљева. Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Позоришна представа „Прст“ биће изведена у четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 20 часова. Представа је рађена по тексту младе ауторке из Приштине Дорунтине Баше, а улоге тумаче студенткиње мастер студија Факултета савремених уметности Андријана Драгнић и Јана Декански, под менторством редовног професора Божидара Ђуровића.
Учитај још
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
