О НАМА

Године 1924. „Захумље“ је поново почело своје активности и доживјело ренесансу, са предсједником Гаврилом Церовићем. За изванредне успјехе постигнуте на многим концертима и драмским представама између два рата „Захумље“ је похваљивано, награђивано и одликовано.Да би сагледала активност Друштва до Другог свјетског рата, неопходно је поменути његова гостовања.

Друштво је гостовало на Цетињу, у Подгорици, Мостару, Херцег- Новом, Котору, Даниловграду, Боки Которској, Беранама-Андријевици-Пећи, а поред тога „Захумље“ је допринијело да Никшић посјете друштва из других градова.

Од 1928 до 1932. „Захумље“ је добило свој друштвени Дом у чијем су подизању учествовали како чланови Друштва тако и љубитељи „Захумља“ из цијеле Црне Горе. Отварање Дома пружило је Друштву могућност за интензивнију дјелатност и окупљање нових чланова, тако да је у периоду између два рата приступио велики број младих, обдарених чланова, махом радника, студената и ученика.

Рад „Захумља“ прекида Други свјетски рат, чланови Друштва нашли су се у првим борбеним редовима, а деветнаест њих су на бојној линији или као жртве фашистичког терора изгубили живот. Многе јавне установе и улице у Никшићу у својим називима чувају сјећање на ове личности.

У Никшићу је у првим послијератним годинама од чланова Централне културно-умјетничке групе ЦАСНО-а и неколико партизанских група формирано Синдикално културно-умјетничко друштво „Радоје Дакић“ под чијим је окриљем радила драмска секција. Својим радом она је изборила значајно мјесто у културном дјеловању на територији никшићког среза у току првих година по ослобођењу, што се нарочито показало на првој смотри културно-умјетничких друштава Црне Горе, одржаној 1948. године на Цетињу, када је освојено прво мјесто са комадом „Машењка“, а на савезној смотри у Београду, освојено је друго мјесто. Још већи успјех секција је забиљежила на Фестивалу синдикалних друштва и група у Београду, гдје је са комадом Мире Пуц „Ватра и пепео“ освојила прво мјесто. Године 1955, КУД „Радоје Дакић“ је промијенило назив у „Захумље“, а из континуираног позоришног живота који се одвијао у „Захумљу“ родила се идеја о оснивању Народног позоришта у Никшићу 1949. године.

Драмска секција „Захумље“ у преко 120 година дугој историји ове Установе је један од најзначајнијих стваралачких сегмената и Ансамбл који је створио изузетан умјетнички реноме који ова институција данас ужива на балканским просторима. Добитник је најзначајнијих црногорских и југословенских позоришних признања, будући да је то позоришни ансамбл из Црне Горе који је, као вишеструки побједник на црногорским фестивалима, највише пута учествовао на Савезним позоришним Фестивалима, најприје на Хвару, а потом у Требињу. Позоришни ансамбл „Захумље“ је расадник из којега су израсла најзначајнија имена југословенске позоришне сцене. Своје прве позоришне кораке у „Захумљу“ почели су Петар Банићевић, Милош Јекнић, Вељко Мандић, Драго Маловић, Благота Ераковић, Мима Караџић, Милан Караџић, Горан Булајић, и многи други. Позоришни фестивал, је кроз различите форме у претходном периоду инициран и више пута организован од стране ове институције, док је Драмска секција ове институције била и темељ за формирање Драмског студија Центра за културу Никшић основаног 1980. године, који је радио као полупрофесионално позориште и за једанаест година постојања изњедрио седамнаест представа.

Дужи низ година у оквиру ове установе постоји Дјечји и Омладински драмски студио, коју су водили и воде реномирани глумци и режисери са ових простора и шире, а то су Бора Стјепановић, Мара Радовић, Петар Пејаковић, Славиша Грубиша, Марија Бацковић, Миливоје Лакић и Стеван Вуковић. Школа глуме у ЈУ „Захумље“ изњедрила је многе академски образоване глумце, режисере и продуценте.

Послије Другог свјетског рата обнавља се мјешовити хор „Захумља“, чији су хоровође били реномиране личности са простора бивше Југославије, који ће бити учесник бројних фестивала хорског пјевања у бившој Југославији, а гостовао је у Италији у неколико наврата и један је од главних чинилаца и судионика стварања изузетног угледа какав „Захумље“ данас ужива на бројним југословенским просторима, па и шире.

Након скоро 25 година прекида у раду, почетком 2010. године, хор је започео своје активности по којима је својевремено био препознатљив и на југословенским просторима.

Данас овај ансамбл, под стручним руководством професора музике Предрага Мартиновића, на свом репертоару има композиције у више жанрова: репертоар на коме су народне пјесме са црногорских простора, пјесме народа и народности бивше Југославије, руске пјесме, ромске пјесме, као и забавни репертоар са популарним евергреен композицијама.

Хор се први у Црној Гори, а потом и више пута представио публици са најљепшим пјесмама из НОБ-а широм земље и региона: први ћеловечерњи концерт одржан је поводом Дана државности 13. јула 2014. године на Сцени 213 у организацији Општине Никшић и ЈУ „Захумље“, други у оквиру изложбе „Између сјећања и отпора“ у организацији Факултета ликовних умјетности – Цетиње под покровитељством Министарства културе Црне Горе, ЈУ „Музеји и галерије“ Никшић и ЈУ „Захумље“, а поред осталих наступа овај хор је 17. јуна у Долини хероја на Тјентишту увеличао Академију „Барјак части и слободе“, којом су Савез антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине, са СУБНОР-ом и антифашистима Црне Горе обиљежили 75. годишњицу Битке на Сутјесци.

Хор је имао запажен наступ у Загребу на 20. Лучинданским сусретима Црногораца Хрватске. Хор „Захумља“ је учествовао и на Међународном фестивалу у Охриду у августу 2018. године.

За изузетан квалитет и високи умјетнички ниво својих програма, овај Ансамбл је на домаћим и Међународним фестивалима фолклора освојио низ награда и признања (Пољска – Сосновyец за најбољу кореографију, Молитерно – Италија награда за најбољи комплетан умјетнички утисак, Егер-Мађарска за најбољи ансамбл Фестивала итд.).

Захваљујући изузетном квалитету и веома високом умјетничком нивоу својих програма овај Ансамбл је већ годинама члан ЦИОФФ – а (Свјетске организације фолклора и традиционалних умјетности).

На завидном нивоу је и сарадња која је успостављена са културно-умјетничким друштвима из Црне Горе и региона, али и европским друштвима, о чему свједоче и бројна ванфестивалска гостовања.

Чланови фолклорних ансамбала су са поносом представљали не само „Захумље“, већ и темељне културне вриједности Никшића и Црне Горе.

Данашња ЈУ „Захумље“ је модерна институција са више од 400 чланова, хорском секцијом, омладинским и дјечјим драмским студијом, фолклорним ансамблима од дјечијих до сениора и ветерана, народним оркестром и солистима.

У оквиру ове институције умјетнички живот Никшића, својим радом и активностима обогаћује и Књижевни клуб „Поента поетика“ који објављује и зборник „Мозаик“ а који на најбољи начин репрезентује рад младих стваралаца. У овој установи је 1988. године основан Дјечји хор, чији је умјетнички руководилац био Рајко Кадовић, који је постао окосница ћелокупног каснијег рада за дјецу и многих програмских садржаја „Захумља“.  Управо из овог сегмента „Захумља“ , развила се и идеја о оснивању, организацији и одржавању првог црногорског, а потом југословенског фестивала дјечје пјесме.

„Захумље“ је у сарадњи са НВО „Анагастум“ на почетку било и организатор, а данас и један од партнера музичке манифестације „Никшић гитар фестивал“.

У оквиру „Захумља“ су актуелна и два изузетно квалитетна и запажена фестивала, Фестивал уличних свирача и Боем фест, а ова институција је и организатор популарне трибине „Култопис“ која је угостила еминентна имена из свијета глуме, књижевности, музике, науке итд.

Поред многобројних похвала, награда и одликовања у свим секцијама и сегментима рада „Захумље“ је 1968. године Указом предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита одликовано Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, 1978. године добитник је 18. септембарске награде, највећег признања града Никшића, 2018. највећег признања републичког одбора СУБНОР-а и антифашиста, Спомен медаље и 2018. Орденом црногорске заставе И степена, поводом 120 година постојања.