Свечано уручење награда ученицима основних и средњих школа из
Црне Горе, за најбоље радове (поезија, проза) на тему „Ђачки растанак“,
овогодишњег истоименог конкурса Трибине Свободијада ЈУ Захумље,
одржаће се у уторак, 11. јуна са почетком у 12 часова у сали Захумља из
Никшића.
Литерарни конкурс за основце и средњошколце расписан је поводом
великог јубилеја, 200 година од рођења Бранка Радичевића.
Овогодишњу фестивалску свечаност поводом уручења награда
најбољим ученицима и школама за учешће и допринос Фестивалу „Ђачки
растанак“ уљепшаће: Дјечији хор ЈУ Захумље, рецитаторке: ученица ОШ
„Милија Никчевић“ Кристина Тодоровић и студенткиња прве године мастер
студија Студијског програма за српски језик, Ксенија Ђукић, музичка група
школе ОШ „Лука Симоновић“ из Никшића у саставу: Ања Кнежевић,
Никола Каљевић, Исидора Јаничић и Теодора Радуновић, док ће водитељ
програма бити Теодора Чукић, студенткиња мастер студија Студијског
програма за српски језик Филолошког факултета у Никшићу.
ЈУ Захумље Никшић
Добро дошли!
У уторак 4.јуна у сали “Захумља” у 19 часова, биће промовисан часопис “СРПСКА БАШТИНА”.
О часопису ће говорити: др Никола Маројевић, проф. др Мирослав Додеровић, проф. др Будимир Алексић и мр Иван Радуловић, док ће модератор вечери бити мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је ЈУ “Захумље” Никшић, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.
Наставља се културно-умјетничка сарадња Дома омладине Београда и институција из Никшића, у склопу протокола који су на јесен 2023. године потписали Андрија Бојанић, в.д. директора ДОБ и челници више установа у овом црногорском граду. У суботу, 1. јуна 2024. у Великој сали Дома омладине Београда са почетком у 19 часова наступиће Дјечији хор Јавне установе „Захумље“ из Никшића, а специјални гости биће Мешовити хор и Џез квартет МШ „Станковић“ из Београда. Овај концерт биће поклон публици, а бесплатне улазнице могу се преузети на eFinity благајни у Дому омладине Београда. Једна особа може преузети до 4 бесплатне улазнице.
Ово је њихов први наступ у Београду, а репертоар ће бити сачињен од ex-YU рок хитова, нумера панк и алтернативних рок састава са ових простора, уз неколико музичких изненађења.
Поред Милене Поповић (диригенткиња) и Гордане Милатовић (пијанисткиња), са хором наступају и никшићки музичари: Немања Поповић (гитара), Вељко Вучуровић (бас) и Бранко Пејановић (бубањ). Концерти Дјечијег хора ЈУ „Захумље“ из Никшића, окупљеног око идеје истраживања квалитетне музике којој додају лични печат, увек су енергични и са пажљиво одабраним репертоаром. Малишани окупљени у овај хорски ансамбл са нестрпљењем очекују да се представе београдској публици и надају се да ће сви заједно уживати у овој лијепој музичкој вечери.
Као специјални гости на концерту ће наступити Мешовити хор и Џез квартет Музичке школе „Станковић“.
У уторак, 28. маја у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема десете сесије је Слика и филм, а гост ће бити проф. др Синиша Јелушић. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Напомена:ЈУ Захумље је за текућу годину планирала наставак пројекта из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат ће, као и досад, обухватити низ сесија чија ће основна тема бити феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феноменслике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити и о феномену слике говорити реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Биографија проф. др Синише Јелушића.
Студирао је на Филозофском и Филолошком факултету Београдског универзитета. На Филолошкомфакултету је дипломирао, магистрирао и докторирао. Студијски је боравио на неколико универзитета. Радио је као професор на Педагошкој академији у Београду, савјетник за међународну сарадњу у области кинематографије у Министарству културе Републике Србије и стални сарадник Института за књижевност и уметност у Београду (руководилац пројекта академик З. Константиновић). Редовни је професор Универзитета Црне Горе (Факултет драмских умјетности на Цетињу, Филозофски факултет/по позиву), на коме је предавао предмете: Компаративна књижевност; Историја и теорија драме и позоришта; Ауторске поетике; Драматологија; Методологија научног рада (мастер студије ФДУ). Од 1999/2000. до 2012. као професор по позиву на Филозофском факултету у Никшићу, предавао је предмете: Средњовјековна књижевност; Теорија књижевности I, II; Увод у теорију књижевности; Крлежа и Десница (специјални курс); Књижевност и филм (ментор/одгов. професор), Тумачење књижевног текста. Од 1999. до 2007. професор је по позиву Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево/БиХ (предмет: Историја и теорија свјетске драме и позоришта И, ИИ). Студијске 2020/2021 на истом универзитету по позиву је предавао предмете: Општа књижевност I и II; Теорија филма; Сценарио; Хришћанство и руска књижевност. Мастер и докторски курсеви: Филозофски факултет, Бањалука, Босна и Херцеговина/Република Српска (1999/2000): Методологија књижевно-научних истраживања, Филозофски факултет, С. Сарајево (Босна и
Херцеговина/Република Српска): Херменеутика драме, предмет: Методологија књижевно-научних истраживања (2002/03), Филозофски факултет Осијек (Хрватска): Театар и сјећање (2010/11). Стални је сарадник Института свјетске књижевности (ИМЛИ), РАН, (Российская академия наук, Институт мировой литературы им. А. М. Горького) на пројекту: Литературные взаимосвязи России XVIII–XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ http://www.imli.ru/ Члан је Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ; Редакционог одбора за критичко издање Сабраних дјела Петра ИИ П. Његоша ЦАНУ; Естетичког друштва Србије и БАК-а (Београдског аналитичког круга); Међународног редакционог савјета научних часописа: Вестник славянских культур, Государственная академия славянской культуры, Москва, Российская Федерация; Герменевтика древнерусской литературы – научни часопис
Одјељења древнословенских књижевности Института свјетске књижевности Руске академије наука (Отдел древнеславянских литератур ИМЛИ РАН); Научный поиск – научни часопис Ивановског државног универзитета (Ивановский государственный университет), Иваново, Русија. Међународне редакције online часописа Артос за знаност, умјетност и културу Умјетничке академије у Осијеку (Хрватска); инострани члан Образовног фонда браће Сергеја и Евгенија Трубецких Москва//„Образовательный фонд имени братьев Сергея и Евгения Трубецких" Москва.
У оквиру интертекстуалних истраживања књижевности и ликовних умјетности др Јелушић је аутор два експериментална филма: Мовие пицтурес Ђуре Јакшића (Фокус, Београд, 1996.) и Медитатионес Парисиорум (Фикс фокус, Београд – РТС Београд, 1998), који су приказани на фестивалима југославенског документарног и краткометражног филма у Београду. Поред више од 140 радова објављених у разним домаћим и страним научним и стручним публикацијама, објавио је књиге: Ут пицтура поесис (1996); Текст и интертекст (1999); Поетички облици, (2002); Прометејев пад. Интертекстуалност: драма, театар, филм, (2007); Разумјети лутку: огледи о трагању за архетипом (2017). За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 18. децембра 2018. године.
У петак, 17.маја у сали ЈУ Захумље са почетком у 18 часова, биће одржан
концерт Огњена Рашовића, виолончело. Организатор догађаја је ЈУ Захумље, а у
оквиру мајског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Огњен Рашовић је рођен 8. августа 2005. године у Никшићу, гдје је завршио
нижу музичку школу Дара Чокорило. Наставио је своје школовање у музичкој школи
Андре Навара у класи професора Богдана Асановића. Учествовао је на бројним
концертима и такмичењима. Похађао је мајсторске курсеве код професора: Сандре
Белић, Дејана Божића, Tess Remy-Schumacher и Цармен Марíа Елене Гонзáлез.
Освојио је бројне награде на државним и међународним такмичењима, међу
којима је и овогодишња прва награда на државном такмичењу.
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
У петак, 10. маја у 20 часова, у сали ,,Захумља“ наставиће се
манифестација ,,Дани Светог Василија“ када ће бити одржан програм под
називом ,,Сабрана дела академика Мира Вуксановића“. Сабрана дела
академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири
јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50
година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама.
О другом колу Сабраних дела Мира Вуксановића говориће проф. др
Драго Перовић и проф. др Душан Крцуновић, поздравну ријеч имаће
предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић а ријеч захвалности
академик Миро Вуксановић. Из литературе о књигама академика Мира
Вуксановића које су објављене у првом колу Сабраних дела одабране
реченице академика, професора универзитета, књижевних критичара и
писаца који више нису са нама читаће и програм водиће драмска умјетница
Вјера Мујовић.
Овај програм заједно организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена
општина, Општина Никшић и ЈУ Захумље.
Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).
Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман;
Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови,
записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари;
Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика;
Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман
у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске
приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите
приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о
надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и
записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна
путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве
Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози,
есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој)
поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем
разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и
аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9
томова, 18 књига).
Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске
књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120
књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања
дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова). Приредио је више зборника
и антологија. Добитник је више награда међу којима су: Награда
,,Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период
1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Награду „Лаза Костић” за
приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском
језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику;
Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Октобарску награду
Сомбора, Вукову награду и многе друге. На предлог Одељења језика и
књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и
уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5.
новембра 2015. У САНУ обавља више послова: управник Библиотеке САНУ
и уредник Трибине, председник и члан три академијска одбора, члан
Извршног одбора Огранка, покретач и уредник пет серија издања САНУ.
Часопис за фантастику у књижевности и умјетности, Атанатик
(Подгорица, 2023. број3/4), биће представљен никшићкој публици у сали
Захумља, у четвртак 9. маја са почетком у 19 часова.
О новом броју Атанатика говориће главни и одговорни уредник, др
Маријана Терић, члан редакције проф. др Будимир Алексић, књижевник и
политиколог, мр Александар Ћуковић и Василије Савовић, док ће водитељ
вечери бити књижевница Милица Бакрач.
Уредница часописа, др Маријана Терић истиче, да нови број настаје
као „резултат нашег колумбовског пута, читаоцима доносимо нови, тематски
богатији и разноврснији садржај часописа. Захваљујући великом
интересовању читалаца које је изазвао први број наше публикације,
остварили смо сарадњу са истакнутим ствараоцима и теоретичарима
фантастике, стрип ауторима и илустраторима чија су дјела препознатљива у
свијету. Први црногорски часопис је и овога пута обухватио најзначајнија
домаћа, регионална и свјетска остварења на пољу фантазија, хорора, научне и
епске фантастике чиме ће црногорски читаоци бити упознати са савременим
токовима фантастичке литературе, репрезентативним ауторима и
критичарима
овог жанра и упознати се са достигнућима фантастике у стрипу и филмској
индустрији.“
Нови број Атанатика објављен је захваљујући финансијској подршци
Министарства културе и медија Црне Горе и Народне библиотеке „Радосав
Љумовић“ – Подгорица.
ЈУ ЗАХУМЉЕ Никшић поводом 200 година од рођења пјесника Бранка Радичевића у оквиру Трибине Свободијада расписује конкурс за ученике основних и средњих школа из Црне Горе на тему:
ЂАЧКИ РАСТАНАК
(Тема конкурса може да се односи на завршетак календарске школске године, на завршетак школовања у основној и средњој школи и гимназији, љетњи распуст, љетњи одлазак у завичај, на море и на сва она мјеста гдје дјеца током љета не сретају пријатеље из школе.)
Ученици своје поетске и прозне радове могу слати у периоду од 15. априла до 31. маја на поштанску адресу:
ЈУ Захумље, ул V пролетерска, број 17.
Радове није дозвољено слати путем електронске поште.
Уручење награда најбољим младим ствараоцима одржаће се на Фестивалу ,,Ђачки растанак“ који ће се одржати 10. и 11. јуна у сали Захумља са почетком у 11 часова, о чему ће управе школа награђених ученика бити благовремено обавјештене.
Срећно!
