Драги наши,
ЈУ Захумље врши упис нових чланова у дјечји фолклорни ансамбл почевши од данас, 29. августа, до четвртка, 5. септембра. Упис нових чланова вршиће се у просторијама наше установе – у холу Захумља од 15 часова до 19 часова као и путем друштвених мрежа (Фејсбук Zahumlje Niksic и Инстаграм zahumlje.niksic1898).
Биће потребно да у пријави напишете име и презиме, број година, да ли сте већ били члан фолклора и да наведете вибер контакт тел.
Доња граница за упис је шест година.
Чланови који прођу аудицију биће дио дјечјег фолклорног ансамбла чији је руководилац Ана Милатовић док ће остали моћи да буду дио рекреативне фолклорне групе којом руководи Слађана Благојевић.
Са тачним датумом одржавања аудиције и осталим детаљима бићете благовремено упознати.
Срећно!
ЈУ Захумље
Промоција књига – ТУЖНА ЗЕМУНСКА ПРИЧА И ВУДУ ПРИЧЕ
Модераторка већери биће Кристина Радовић
Сала Захумља
Петак, 23. август у 19 часова
У оквиру манифестације „Дани породице Романов у Никшићу“, 21.7.2024. у порти Саборног храма Св. Василија са почетком у 20 часова, биће изведена дуодрама „Патријарх Павле-бити човјек међу људима и нељудима“.
Дуодраму ће извести глумци Милан Малбаша и Александар Дунић у режији Милана Руса.
Покровитељ је Општина Никшић, Туристичка организација – Никшић, НВО Пандурица и Саборни Храм Светог Василија Острошког, у организацији Јавне установе „Захумље“ и Никшићког позоришта.
Добро дошли.
У уторак, 9. јула у 19 часова, у сали ,,Захумља“ биће промовисана
књига ,,Бесмрт у Копенхагену“ аутора Вукића Антовића. О књизи ће
говорити: драматург Обрад Ненезић, професорица књижевности Велика
Перутовић, др Невенка Антовић, дипломирани физичар и аутор.
Модераторка програма биће Кристина Радовић, историчарка
умјетности и уредница програма у ЈУ,,Захумље“.
Вукић Антовић је рођен 20. октобра 2003.године у Никшићу. У родном
граду је завршио основну школу и гимназију. Године 2021. написао је драму
,,Бесмрт у Копенхагену“ која је извођена у неколико градова Црне Горе у
току 2022. године, као гимназијска представа. Од октобра 2022. живи у
Београду гдје студира археологију.
Организатор догађаја је ЈУ ,,Захумље“, а у оквиру јулског репертоара
Никшићке културне сцене 2024.
Прослављени боксер, Миодраг Мијо Перуновић, биће гост Трибине
„Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, у уторак, 2. јула са почетком у 19 часова. У
никшићком Захумљу биће представљена књига поезије Миодрага Перуновића „Путопис“
(Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2023), о књизи ће говорити рецензенти,
проф. др Лидија Томић и књижевница Милица Бакрач, уредница трибине, док ће
стихове из „Путописа“ говорити глумац Славиша Чуровић. Публику ће поезијом
поздравити и аутор.
Миодраг Перуновић је рођен на Цетињу 1957. године. Боксом се бавио од 1972. до
1994.
Остварени резултати:
Освајач Омладинске златне рукавице 1974. г;
Освајач бронзане медаље на омладинском првенству Европе у Измиру 1976;
Шампион Југославије 1978. (велтер), 1979. и 1981. (полусредња), вицешампион
1980;
Вицешампион свијета у велтер категорији, Београд, 1978. (БАПС);
Шампион Европе у полусредњој категорији, Келн, 1979. г;
Шампион Медитерана у полусредњој категорији, Сплит, (МИС), 1979;
Освајач трофеја „Златна рукавица“ 1979. г;
Шампион Балкана у полусредњој категорији, Перник, 1980;
Вицешампион Европе у полусредњој категорији, Тампере, 1981.
Од 1980. године такмичи се као професионалац. 1989. постао је Интернационални
шампион у ИБФ верзији у Минхену. Титулу је успјешно бранио 1990. и 1991. Одузета му
је без борбе, јер због санкција није могао више да је брани. Боксовао је меч за титулу
европског шампиона средње категорије (ЕБУ) у Анкони 1991.
Био је селектор репрезентације СР Југославије у периоду од 1994. до 2001.
Селектор репрезентације Србије од јануара до јула 2019.
Три пута је проглашаван за најбољег спортисту Црне Горе, 1976.,1978. и 1979. г.
Проглашен је за најбољег младог спортисту Југославије за 1978. г. Најбољи
спортиста Југославије (сениор) био је 1979. године.
Добитник друштвених признања:
Тринаестојулске награде за 1978. г;
Награда Ослобођење Подгорице за 1979. и Ослобођење Цетиња за 1979. г;
Добитник савезне (Југословенске) награде – Седам секретара СКОЈ-а за 1979.г.
Објавио је двије књиге, збирку пјесама „Путопис“ и роман „Штит и мач“.
Живи у Подгорици.
У уторак, 25. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, одржаће се
Промоција збирке поезије „Житница” , аутора Радосава Бата Ђурковића.
О збирци говоре: проф. др Саво Лаушевић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго
Перовић.
Модератор вечери је мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке
културне сцене 2024.
У уторак, 18. јуна, са почетком у 20 часова биће одржано поетско вече „Поента је поетика – 10 година послије“ на платоу испред Градске куће.
Овај програм представља круну свеобухватног десетогодишњег рада Књижевног клуба „Поента поетика“.
Са истог мјеста, у јуну 2014. године, наш клуб је кренуо са радом. Овај догађај, као и многи други које током 2024. године Књижевни клуб „Поента поетика“ реализује, омогућава члановима, младим ствараоцима, да представе своју поезију, чији квалитет потврђују бројна признања која су пристизала у току ових десет година оплемењујући наш клуб.
Чекамо вас у уторак да заједно уживамо у поезији наших пјесника на чије стихове нећете остати равнодушни.
Радујемо се предстојећим годинама испуњеним заједништвом, поезијом и правим вриједностима, јер поезија је та која нас спаја, оплемењује и држи на окупу.
.
У уторак, 18. јуна у 19 часова, Јавна установа Захумље за вас је припремила, представљање збирке
пјесама „Мрави из утичница“, аутора Павла Глигоровића.
О збирци ће говорити: Милена Симуновић Јововић, Весна Ковач и аутор
Стихове из збирке ће прочитати Радојка Драганић. Модераторка вечери је уредница програма у
Јавној установи Захумље, Кристина Радовић.
Програм се одржава у оквиру Никшићке културне сцене, предвиђене за јун, 2024. године.
Биографија аутора:
Павле Глигоровић је рођен на Цетињу. Пише од своје осме године. До сада је објавио свеску
поезије ,,Даждевњак на сунцу“ (2021). Збирка поезије ,, Мрави из утичница“ посвећена је
Павловим друговима Драгану Кнежевићу и Војину Стјеповићу. Павлова поезија носи дух
америчких пјесника 20. вијека, јер је велики љубитељ те поезије и сматра да је поезија из тог
периода ,, можда и нешто најбоље што је човјечанство виђело. Модерни слободни стих, ослобођен
је стега класичне поезије.“
Инспирацију проналази у празнини из које се појављују неки унутрашњи вјетрови који нас ломе и
уздижу. Мотиве налази у модерном животу, отуђености људи од људи, као и положају обичног
човјека. Једном приликом Павле је рекао: ,,Пишем поезију првенствено да бих спасио себе, а ако
некоме моја поезија помогне да преброди неке тешке тренутке у реду. Али првенствено пишем да
бих спасио себе од свег општег лудила…“
У четвртак, 13. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, биће одржано
предавање истакнутог историчара др Немање Девића, под називом Лутања и беспућа у XX вијеку.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне
сцене 2024.
Биографија:
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар, доктор историјских
наука и научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду.
Спада у ред 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју
објављених научних радова.
Рођен је 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци. Након завршене Паланачке гимназије
уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао
и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао
звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију
„Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под
менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности.
Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић
(научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.
До сада је објавио више од 20 научних радова и неколико монографија
Девић је 2023. године рангиран у 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као
највреднији по броју објављених научних радова (монографија и чланака) према статистици
Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих
жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша
Кашиковић“.
Добитник је и Награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских
студија из Новог Сада.
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током
- и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана
Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је
премештана широм земље.
Представљање књиге „Кругови Берлина 1936“ ауторке Тамаре
Малешев, одржаће се у уторак 11. јуна са почетком у 19 часова у сали
никшићког Захумља. О „Круговима Берлина 1936 “ пред никшићком
публиком говориће: проф. др Веселин Јововић, доц. др Јовица Петковић,
предсједник Савјета за спорт Општине Никшић, Драго Мусић и ауторка.
Водитељ програма је књижевница Милица Бакрач.
Taмара Малешев (1967), рођена у Новом Саду гдје је живјела и била
члан женског националног атлетског тима, рекордерка државе (СФРЈ) чак у
три олимпијске дисциплине, шампион Медитерана и Балкана у скоку удаљ,
четврта на Светском дворанском у троскоку, јуниорска рекордерка Европе у
скоку увис.
Књига „Кругови Берлина 1936“ јесте документовани портрет једне
генерације олимпијаца са акцентом на трајање једног дијела спортске
историје, посебно атлетике. Књига је штампани првјенац Тамаре Малешев
иако она већ више од десет година води успјешну и веома посјећену Фејсбук
страницу „Атлетски савез Југославије“, на којој је објавила велики број
спортских прича, видео-записа и других забиљешки. Тамара Малешев је
двадесетих година прошлог вијека радила као радио-репортер новосадског
Пан радија, биљежила је значајне догађаје и интервјуисала познате
спортисте, између осталог, извјештавала је са Олимпијских игара у
Барселони, 1992. чији је била учесник.
Тамара Малешев је неколико година прикупљала грађу за књигу
„Кругови Берлина 1936“, односно, приче о животима олимпијаца Краљевине
Југославије, који су одбили да фашистичким поздравом поздраве Адолфа
Хитлера, на свечаном отварању XI Олимпијских игара у Берлину 1936.
Трагала је за званичним документима, фотографијама и новинским
извјештајима. Остварила је контакт и са преживјелим члановима породица
својих јунака. На тај начин је сакупила обиље вјеродостојног материјала и
припремила га за представљање широј јавности. Помоћ јој је пружио отац,
Павле Малешев, пензионисани спортски новинар, некада и сам атлетски
репрезентативац СФРЈ у десетобоју и скоку удаљ. Он је написао прилог о
Јаши Бакову јер га је лично познавао.
Тамара Малешев данас живи у Кливленду, држава Охајо, САД.
