Прослављени боксер, Миодраг Мијо Перуновић, биће гост Трибине
„Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, у уторак, 2. јула са почетком у 19 часова. У
никшићком Захумљу биће представљена књига поезије Миодрага Перуновића „Путопис“
(Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2023), о књизи ће говорити рецензенти,
проф. др Лидија Томић и књижевница Милица Бакрач, уредница трибине, док ће
стихове из „Путописа“ говорити глумац Славиша Чуровић. Публику ће поезијом
поздравити и аутор.
Миодраг Перуновић је рођен на Цетињу 1957. године. Боксом се бавио од 1972. до
1994.
Остварени резултати:
Освајач Омладинске златне рукавице 1974. г;
Освајач бронзане медаље на омладинском првенству Европе у Измиру 1976;
Шампион Југославије 1978. (велтер), 1979. и 1981. (полусредња), вицешампион
1980;
Вицешампион свијета у велтер категорији, Београд, 1978. (БАПС);
Шампион Европе у полусредњој категорији, Келн, 1979. г;
Шампион Медитерана у полусредњој категорији, Сплит, (МИС), 1979;
Освајач трофеја „Златна рукавица“ 1979. г;
Шампион Балкана у полусредњој категорији, Перник, 1980;
Вицешампион Европе у полусредњој категорији, Тампере, 1981.
Од 1980. године такмичи се као професионалац. 1989. постао је Интернационални
шампион у ИБФ верзији у Минхену. Титулу је успјешно бранио 1990. и 1991. Одузета му
је без борбе, јер због санкција није могао више да је брани. Боксовао је меч за титулу
европског шампиона средње категорије (ЕБУ) у Анкони 1991.
Био је селектор репрезентације СР Југославије у периоду од 1994. до 2001.
Селектор репрезентације Србије од јануара до јула 2019.
Три пута је проглашаван за најбољег спортисту Црне Горе, 1976.,1978. и 1979. г.
Проглашен је за најбољег младог спортисту Југославије за 1978. г. Најбољи
спортиста Југославије (сениор) био је 1979. године.
Добитник друштвених признања:
Тринаестојулске награде за 1978. г;
Награда Ослобођење Подгорице за 1979. и Ослобођење Цетиња за 1979. г;
Добитник савезне (Југословенске) награде – Седам секретара СКОЈ-а за 1979.г.
Објавио је двије књиге, збирку пјесама „Путопис“ и роман „Штит и мач“.
Живи у Подгорици.
У уторак, 25. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, одржаће се
Промоција збирке поезије „Житница” , аутора Радосава Бата Ђурковића.
О збирци говоре: проф. др Саво Лаушевић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго
Перовић.
Модератор вечери је мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке
културне сцене 2024.
У уторак, 18. јуна, са почетком у 20 часова биће одржано поетско вече „Поента је поетика – 10 година послије“ на платоу испред Градске куће.
Овај програм представља круну свеобухватног десетогодишњег рада Књижевног клуба „Поента поетика“.
Са истог мјеста, у јуну 2014. године, наш клуб је кренуо са радом. Овај догађај, као и многи други које током 2024. године Књижевни клуб „Поента поетика“ реализује, омогућава члановима, младим ствараоцима, да представе своју поезију, чији квалитет потврђују бројна признања која су пристизала у току ових десет година оплемењујући наш клуб.
Чекамо вас у уторак да заједно уживамо у поезији наших пјесника на чије стихове нећете остати равнодушни.
Радујемо се предстојећим годинама испуњеним заједништвом, поезијом и правим вриједностима, јер поезија је та која нас спаја, оплемењује и држи на окупу.
.
У уторак, 18. јуна у 19 часова, Јавна установа Захумље за вас је припремила, представљање збирке
пјесама „Мрави из утичница“, аутора Павла Глигоровића.
О збирци ће говорити: Милена Симуновић Јововић, Весна Ковач и аутор
Стихове из збирке ће прочитати Радојка Драганић. Модераторка вечери је уредница програма у
Јавној установи Захумље, Кристина Радовић.
Програм се одржава у оквиру Никшићке културне сцене, предвиђене за јун, 2024. године.
Биографија аутора:
Павле Глигоровић је рођен на Цетињу. Пише од своје осме године. До сада је објавио свеску
поезије ,,Даждевњак на сунцу“ (2021). Збирка поезије ,, Мрави из утичница“ посвећена је
Павловим друговима Драгану Кнежевићу и Војину Стјеповићу. Павлова поезија носи дух
америчких пјесника 20. вијека, јер је велики љубитељ те поезије и сматра да је поезија из тог
периода ,, можда и нешто најбоље што је човјечанство виђело. Модерни слободни стих, ослобођен
је стега класичне поезије.“
Инспирацију проналази у празнини из које се појављују неки унутрашњи вјетрови који нас ломе и
уздижу. Мотиве налази у модерном животу, отуђености људи од људи, као и положају обичног
човјека. Једном приликом Павле је рекао: ,,Пишем поезију првенствено да бих спасио себе, а ако
некоме моја поезија помогне да преброди неке тешке тренутке у реду. Али првенствено пишем да
бих спасио себе од свег општег лудила…“
У четвртак, 13. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, биће одржано
предавање истакнутог историчара др Немање Девића, под називом Лутања и беспућа у XX вијеку.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне
сцене 2024.
Биографија:
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар, доктор историјских
наука и научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду.
Спада у ред 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју
објављених научних радова.
Рођен је 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци. Након завршене Паланачке гимназије
уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао
и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао
звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију
„Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под
менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности.
Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић
(научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.
До сада је објавио више од 20 научних радова и неколико монографија
Девић је 2023. године рангиран у 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као
највреднији по броју објављених научних радова (монографија и чланака) према статистици
Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих
жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша
Кашиковић“.
Добитник је и Награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских
студија из Новог Сада.
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током
- и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана
Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је
премештана широм земље.
Представљање књиге „Кругови Берлина 1936“ ауторке Тамаре
Малешев, одржаће се у уторак 11. јуна са почетком у 19 часова у сали
никшићког Захумља. О „Круговима Берлина 1936 “ пред никшићком
публиком говориће: проф. др Веселин Јововић, доц. др Јовица Петковић,
предсједник Савјета за спорт Општине Никшић, Драго Мусић и ауторка.
Водитељ програма је књижевница Милица Бакрач.
Taмара Малешев (1967), рођена у Новом Саду гдје је живјела и била
члан женског националног атлетског тима, рекордерка државе (СФРЈ) чак у
три олимпијске дисциплине, шампион Медитерана и Балкана у скоку удаљ,
четврта на Светском дворанском у троскоку, јуниорска рекордерка Европе у
скоку увис.
Књига „Кругови Берлина 1936“ јесте документовани портрет једне
генерације олимпијаца са акцентом на трајање једног дијела спортске
историје, посебно атлетике. Књига је штампани првјенац Тамаре Малешев
иако она већ више од десет година води успјешну и веома посјећену Фејсбук
страницу „Атлетски савез Југославије“, на којој је објавила велики број
спортских прича, видео-записа и других забиљешки. Тамара Малешев је
двадесетих година прошлог вијека радила као радио-репортер новосадског
Пан радија, биљежила је значајне догађаје и интервјуисала познате
спортисте, између осталог, извјештавала је са Олимпијских игара у
Барселони, 1992. чији је била учесник.
Тамара Малешев је неколико година прикупљала грађу за књигу
„Кругови Берлина 1936“, односно, приче о животима олимпијаца Краљевине
Југославије, који су одбили да фашистичким поздравом поздраве Адолфа
Хитлера, на свечаном отварању XI Олимпијских игара у Берлину 1936.
Трагала је за званичним документима, фотографијама и новинским
извјештајима. Остварила је контакт и са преживјелим члановима породица
својих јунака. На тај начин је сакупила обиље вјеродостојног материјала и
припремила га за представљање широј јавности. Помоћ јој је пружио отац,
Павле Малешев, пензионисани спортски новинар, некада и сам атлетски
репрезентативац СФРЈ у десетобоју и скоку удаљ. Он је написао прилог о
Јаши Бакову јер га је лично познавао.
Тамара Малешев данас живи у Кливленду, држава Охајо, САД.
Свечано уручење награда ученицима основних и средњих школа из
Црне Горе, за најбоље радове (поезија, проза) на тему „Ђачки растанак“,
овогодишњег истоименог конкурса Трибине Свободијада ЈУ Захумље,
одржаће се у уторак, 11. јуна са почетком у 12 часова у сали Захумља из
Никшића.
Литерарни конкурс за основце и средњошколце расписан је поводом
великог јубилеја, 200 година од рођења Бранка Радичевића.
Овогодишњу фестивалску свечаност поводом уручења награда
најбољим ученицима и школама за учешће и допринос Фестивалу „Ђачки
растанак“ уљепшаће: Дјечији хор ЈУ Захумље, рецитаторке: ученица ОШ
„Милија Никчевић“ Кристина Тодоровић и студенткиња прве године мастер
студија Студијског програма за српски језик, Ксенија Ђукић, музичка група
школе ОШ „Лука Симоновић“ из Никшића у саставу: Ања Кнежевић,
Никола Каљевић, Исидора Јаничић и Теодора Радуновић, док ће водитељ
програма бити Теодора Чукић, студенткиња мастер студија Студијског
програма за српски језик Филолошког факултета у Никшићу.
ЈУ Захумље Никшић
Добро дошли!
У уторак 4.јуна у сали “Захумља” у 19 часова, биће промовисан часопис “СРПСКА БАШТИНА”.
О часопису ће говорити: др Никола Маројевић, проф. др Мирослав Додеровић, проф. др Будимир Алексић и мр Иван Радуловић, док ће модератор вечери бити мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је ЈУ “Захумље” Никшић, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.
Наставља се културно-умјетничка сарадња Дома омладине Београда и институција из Никшића, у склопу протокола који су на јесен 2023. године потписали Андрија Бојанић, в.д. директора ДОБ и челници више установа у овом црногорском граду. У суботу, 1. јуна 2024. у Великој сали Дома омладине Београда са почетком у 19 часова наступиће Дјечији хор Јавне установе „Захумље“ из Никшића, а специјални гости биће Мешовити хор и Џез квартет МШ „Станковић“ из Београда. Овај концерт биће поклон публици, а бесплатне улазнице могу се преузети на eFinity благајни у Дому омладине Београда. Једна особа може преузети до 4 бесплатне улазнице.
Ово је њихов први наступ у Београду, а репертоар ће бити сачињен од ex-YU рок хитова, нумера панк и алтернативних рок састава са ових простора, уз неколико музичких изненађења.
Поред Милене Поповић (диригенткиња) и Гордане Милатовић (пијанисткиња), са хором наступају и никшићки музичари: Немања Поповић (гитара), Вељко Вучуровић (бас) и Бранко Пејановић (бубањ). Концерти Дјечијег хора ЈУ „Захумље“ из Никшића, окупљеног око идеје истраживања квалитетне музике којој додају лични печат, увек су енергични и са пажљиво одабраним репертоаром. Малишани окупљени у овај хорски ансамбл са нестрпљењем очекују да се представе београдској публици и надају се да ће сви заједно уживати у овој лијепој музичкој вечери.
Као специјални гости на концерту ће наступити Мешовити хор и Џез квартет Музичке школе „Станковић“.
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
