У издању Института за српску културу (Никшић, 2024), објављена је
књига чији су приређивачи двојица аутора, др Љубомир И.
Милутиновић и др Будимир Р. Алексић, „Епски пјевачи Андрије
Лубурића“, чије ће прво представљање бити одржано у сали никшићког
Захумља, у уторак, 15. октобра са почетком у 19 часова у оквиру
репертоара октобарске културне сцене Никшића, а на промоцији ће
учествовати: потпредсједник Владе Црне Горе, проф. др Будимир Алексић,
проф. др Мирослав Додеровић, мр књижевник и политиколог
Александар Ћуковић и уредница Трибине „Свободијада“, књижевница
Милица Бакрач.
Овој књизи претходило је такође престижно издање Института за
српску културу (Никшић, 2023), такође истих приређивача, др Љубомира И.
Милутиновића и др Будимира Р. Алексића, „Епски јунаци у збирци
Андрије Лубурића.“
Одломке из епских пјесама заступљених у књизи „Епски пјевачи
Андрије Лубурића“ у Захумљу ће пјевати уз гусле чланови Друштва за
његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из
Подгорице, народни гуслари: Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир
Арсенић, Васо Ђондовић, Жељко Вукчевић и Миладин Анђелић.
Као рецензенти новог издања епских пјесама које је сакупио Андрија
Лубурић на 1136 страна потписују се: проф. др Мирослав Додеровић
(Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет) и проф. др Биљана Бабић
(Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет). Уредник издања је др
Никола Маројевић, издавач др Будимир Алексић, лектор др Драгомир
Козомара а књига је објављена у едицији Монографије, књига 60.
Фотографија на насловној страни ауторство је Алојза Шмауса: Танасије
Вућић и Андрија Лубурић (Берлин, 1927).
У уводу издања приређивачи наглашавају да је Андрија Лубурић
значајан записивач и сакупљач епских народних пјесама и да његова збирка
има историјско-хроничарски карактер. „Лубурићеву збирку чини близу осам
стотина пјесама са више од двјеста хиљада стихова. Највише је пјесама о Бају
Пивљанину (око осамдесет). Наводимо најпознатије Лубурићеве пјеваче и
њихов број пјесама заступљен у овој студији. То су Танасије Вућић из Бијеле
код Шавника (1), најталентованији епски пјесник-пјевач и гуслар, Шуто
Роћеновић из Жупе Никшићке (10), Мишур Дуловић из Доње Мораче (15),
Павле Косановић из Бањана (11), Митар Вујачић из Грахова (9), Крсто
Бјелица из Рудина (6), Никола Лазарев Вујовић са Чева (12), Видак Никчевић
из Пјешиваца (9), Тривко Бучалина из Голије (9), Вуле Окиљевић из Гацка
(14), Вуле Рњез из Невесиња (9), Новица Цвијовић из Пљеваља (11) и Богдан
Зоговић из Полимља (13).“
Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
Настављамо са нашом традиционалном активношћу, а ријеч је о посјети основним школама, која упознаје младе људе са поезијом наших чланова и Књижевним клубом „Поента поетика“, отварајући им врата нашег клуба како за учлањење, тако и за учешће на бројним манифестацијама.
Данас, 3. октобра, са почетком у 10.40 часова биће одржан поетски час „Поента је поетика“ у ЈУ ОШ „Милева Лајовић Лалатовић”, поводом обиљежавања 10 година постојања клуба „Поента поетика“.
Својом поезијом ученицима представиће се чланови нашег клуба, Ђурђина Јововић, Јована Сарић, Марија Драганић Вулановић и Радојка Драганић.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
Драги наши,
ЈУ Захумље врши упис нових чланова у дјечји фолклорни ансамбл почевши од данас, 29. августа, до четвртка, 5. септембра. Упис нових чланова вршиће се у просторијама наше установе – у холу Захумља од 15 часова до 19 часова као и путем друштвених мрежа (Фејсбук Zahumlje Niksic и Инстаграм zahumlje.niksic1898).
Биће потребно да у пријави напишете име и презиме, број година, да ли сте већ били члан фолклора и да наведете вибер контакт тел.
Доња граница за упис је шест година.
Чланови који прођу аудицију биће дио дјечјег фолклорног ансамбла чији је руководилац Ана Милатовић док ће остали моћи да буду дио рекреативне фолклорне групе којом руководи Слађана Благојевић.
Са тачним датумом одржавања аудиције и осталим детаљима бићете благовремено упознати.
Срећно!
ЈУ Захумље
Промоција књига – ТУЖНА ЗЕМУНСКА ПРИЧА И ВУДУ ПРИЧЕ
Модераторка већери биће Кристина Радовић
Сала Захумља
Петак, 23. август у 19 часова
У оквиру манифестације „Дани породице Романов у Никшићу“, 21.7.2024. у порти Саборног храма Св. Василија са почетком у 20 часова, биће изведена дуодрама „Патријарх Павле-бити човјек међу људима и нељудима“.
Дуодраму ће извести глумци Милан Малбаша и Александар Дунић у режији Милана Руса.
Покровитељ је Општина Никшић, Туристичка организација – Никшић, НВО Пандурица и Саборни Храм Светог Василија Острошког, у организацији Јавне установе „Захумље“ и Никшићког позоришта.
Добро дошли.
У уторак, 9. јула у 19 часова, у сали ,,Захумља“ биће промовисана
књига ,,Бесмрт у Копенхагену“ аутора Вукића Антовића. О књизи ће
говорити: драматург Обрад Ненезић, професорица књижевности Велика
Перутовић, др Невенка Антовић, дипломирани физичар и аутор.
Модераторка програма биће Кристина Радовић, историчарка
умјетности и уредница програма у ЈУ,,Захумље“.
Вукић Антовић је рођен 20. октобра 2003.године у Никшићу. У родном
граду је завршио основну школу и гимназију. Године 2021. написао је драму
,,Бесмрт у Копенхагену“ која је извођена у неколико градова Црне Горе у
току 2022. године, као гимназијска представа. Од октобра 2022. живи у
Београду гдје студира археологију.
Организатор догађаја је ЈУ ,,Захумље“, а у оквиру јулског репертоара
Никшићке културне сцене 2024.
Прослављени боксер, Миодраг Мијо Перуновић, биће гост Трибине
„Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, у уторак, 2. јула са почетком у 19 часова. У
никшићком Захумљу биће представљена књига поезије Миодрага Перуновића „Путопис“
(Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2023), о књизи ће говорити рецензенти,
проф. др Лидија Томић и књижевница Милица Бакрач, уредница трибине, док ће
стихове из „Путописа“ говорити глумац Славиша Чуровић. Публику ће поезијом
поздравити и аутор.
Миодраг Перуновић је рођен на Цетињу 1957. године. Боксом се бавио од 1972. до
1994.
Остварени резултати:
Освајач Омладинске златне рукавице 1974. г;
Освајач бронзане медаље на омладинском првенству Европе у Измиру 1976;
Шампион Југославије 1978. (велтер), 1979. и 1981. (полусредња), вицешампион
1980;
Вицешампион свијета у велтер категорији, Београд, 1978. (БАПС);
Шампион Европе у полусредњој категорији, Келн, 1979. г;
Шампион Медитерана у полусредњој категорији, Сплит, (МИС), 1979;
Освајач трофеја „Златна рукавица“ 1979. г;
Шампион Балкана у полусредњој категорији, Перник, 1980;
Вицешампион Европе у полусредњој категорији, Тампере, 1981.
Од 1980. године такмичи се као професионалац. 1989. постао је Интернационални
шампион у ИБФ верзији у Минхену. Титулу је успјешно бранио 1990. и 1991. Одузета му
је без борбе, јер због санкција није могао више да је брани. Боксовао је меч за титулу
европског шампиона средње категорије (ЕБУ) у Анкони 1991.
Био је селектор репрезентације СР Југославије у периоду од 1994. до 2001.
Селектор репрезентације Србије од јануара до јула 2019.
Три пута је проглашаван за најбољег спортисту Црне Горе, 1976.,1978. и 1979. г.
Проглашен је за најбољег младог спортисту Југославије за 1978. г. Најбољи
спортиста Југославије (сениор) био је 1979. године.
Добитник друштвених признања:
Тринаестојулске награде за 1978. г;
Награда Ослобођење Подгорице за 1979. и Ослобођење Цетиња за 1979. г;
Добитник савезне (Југословенске) награде – Седам секретара СКОЈ-а за 1979.г.
Објавио је двије књиге, збирку пјесама „Путопис“ и роман „Штит и мач“.
Живи у Подгорици.
У уторак, 25. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, одржаће се
Промоција збирке поезије „Житница” , аутора Радосава Бата Ђурковића.
О збирци говоре: проф. др Саво Лаушевић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго
Перовић.
Модератор вечери је мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке
културне сцене 2024.
