У уторак, 18. јуна, са почетком у 20 часова биће одржано поетско вече „Поента је поетика – 10 година послије“ на платоу испред Градске куће.
Овај програм представља круну свеобухватног десетогодишњег рада Књижевног клуба „Поента поетика“.
Са истог мјеста, у јуну 2014. године, наш клуб је кренуо са радом. Овај догађај, као и многи други које током 2024. године Књижевни клуб „Поента поетика“ реализује, омогућава члановима, младим ствараоцима, да представе своју поезију, чији квалитет потврђују бројна признања која су пристизала у току ових десет година оплемењујући наш клуб.
Чекамо вас у уторак да заједно уживамо у поезији наших пјесника на чије стихове нећете остати равнодушни.
Радујемо се предстојећим годинама испуњеним заједништвом, поезијом и правим вриједностима, јер поезија је та која нас спаја, оплемењује и држи на окупу.
.
У уторак, 18. јуна у 19 часова, Јавна установа Захумље за вас је припремила, представљање збирке
пјесама „Мрави из утичница“, аутора Павла Глигоровића.
О збирци ће говорити: Милена Симуновић Јововић, Весна Ковач и аутор
Стихове из збирке ће прочитати Радојка Драганић. Модераторка вечери је уредница програма у
Јавној установи Захумље, Кристина Радовић.
Програм се одржава у оквиру Никшићке културне сцене, предвиђене за јун, 2024. године.
Биографија аутора:
Павле Глигоровић је рођен на Цетињу. Пише од своје осме године. До сада је објавио свеску
поезије ,,Даждевњак на сунцу“ (2021). Збирка поезије ,, Мрави из утичница“ посвећена је
Павловим друговима Драгану Кнежевићу и Војину Стјеповићу. Павлова поезија носи дух
америчких пјесника 20. вијека, јер је велики љубитељ те поезије и сматра да је поезија из тог
периода ,, можда и нешто најбоље што је човјечанство виђело. Модерни слободни стих, ослобођен
је стега класичне поезије.“
Инспирацију проналази у празнини из које се појављују неки унутрашњи вјетрови који нас ломе и
уздижу. Мотиве налази у модерном животу, отуђености људи од људи, као и положају обичног
човјека. Једном приликом Павле је рекао: ,,Пишем поезију првенствено да бих спасио себе, а ако
некоме моја поезија помогне да преброди неке тешке тренутке у реду. Али првенствено пишем да
бих спасио себе од свег општег лудила…“
У четвртак, 13. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, биће одржано
предавање истакнутог историчара др Немање Девића, под називом Лутања и беспућа у XX вијеку.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне
сцене 2024.
Биографија:
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар, доктор историјских
наука и научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду.
Спада у ред 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју
објављених научних радова.
Рођен је 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци. Након завршене Паланачке гимназије
уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао
и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао
звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију
„Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под
менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности.
Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић
(научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.
До сада је објавио више од 20 научних радова и неколико монографија
Девић је 2023. године рангиран у 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као
највреднији по броју објављених научних радова (монографија и чланака) према статистици
Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих
жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша
Кашиковић“.
Добитник је и Награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских
студија из Новог Сада.
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током
- и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана
Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је
премештана широм земље.
Представљање књиге „Кругови Берлина 1936“ ауторке Тамаре
Малешев, одржаће се у уторак 11. јуна са почетком у 19 часова у сали
никшићког Захумља. О „Круговима Берлина 1936 “ пред никшићком
публиком говориће: проф. др Веселин Јововић, доц. др Јовица Петковић,
предсједник Савјета за спорт Општине Никшић, Драго Мусић и ауторка.
Водитељ програма је књижевница Милица Бакрач.
Taмара Малешев (1967), рођена у Новом Саду гдје је живјела и била
члан женског националног атлетског тима, рекордерка државе (СФРЈ) чак у
три олимпијске дисциплине, шампион Медитерана и Балкана у скоку удаљ,
четврта на Светском дворанском у троскоку, јуниорска рекордерка Европе у
скоку увис.
Књига „Кругови Берлина 1936“ јесте документовани портрет једне
генерације олимпијаца са акцентом на трајање једног дијела спортске
историје, посебно атлетике. Књига је штампани првјенац Тамаре Малешев
иако она већ више од десет година води успјешну и веома посјећену Фејсбук
страницу „Атлетски савез Југославије“, на којој је објавила велики број
спортских прича, видео-записа и других забиљешки. Тамара Малешев је
двадесетих година прошлог вијека радила као радио-репортер новосадског
Пан радија, биљежила је значајне догађаје и интервјуисала познате
спортисте, између осталог, извјештавала је са Олимпијских игара у
Барселони, 1992. чији је била учесник.
Тамара Малешев је неколико година прикупљала грађу за књигу
„Кругови Берлина 1936“, односно, приче о животима олимпијаца Краљевине
Југославије, који су одбили да фашистичким поздравом поздраве Адолфа
Хитлера, на свечаном отварању XI Олимпијских игара у Берлину 1936.
Трагала је за званичним документима, фотографијама и новинским
извјештајима. Остварила је контакт и са преживјелим члановима породица
својих јунака. На тај начин је сакупила обиље вјеродостојног материјала и
припремила га за представљање широј јавности. Помоћ јој је пружио отац,
Павле Малешев, пензионисани спортски новинар, некада и сам атлетски
репрезентативац СФРЈ у десетобоју и скоку удаљ. Он је написао прилог о
Јаши Бакову јер га је лично познавао.
Тамара Малешев данас живи у Кливленду, држава Охајо, САД.
Свечано уручење награда ученицима основних и средњих школа из
Црне Горе, за најбоље радове (поезија, проза) на тему „Ђачки растанак“,
овогодишњег истоименог конкурса Трибине Свободијада ЈУ Захумље,
одржаће се у уторак, 11. јуна са почетком у 12 часова у сали Захумља из
Никшића.
Литерарни конкурс за основце и средњошколце расписан је поводом
великог јубилеја, 200 година од рођења Бранка Радичевића.
Овогодишњу фестивалску свечаност поводом уручења награда
најбољим ученицима и школама за учешће и допринос Фестивалу „Ђачки
растанак“ уљепшаће: Дјечији хор ЈУ Захумље, рецитаторке: ученица ОШ
„Милија Никчевић“ Кристина Тодоровић и студенткиња прве године мастер
студија Студијског програма за српски језик, Ксенија Ђукић, музичка група
школе ОШ „Лука Симоновић“ из Никшића у саставу: Ања Кнежевић,
Никола Каљевић, Исидора Јаничић и Теодора Радуновић, док ће водитељ
програма бити Теодора Чукић, студенткиња мастер студија Студијског
програма за српски језик Филолошког факултета у Никшићу.
ЈУ Захумље Никшић
Добро дошли!
У уторак 4.јуна у сали “Захумља” у 19 часова, биће промовисан часопис “СРПСКА БАШТИНА”.
О часопису ће говорити: др Никола Маројевић, проф. др Мирослав Додеровић, проф. др Будимир Алексић и мр Иван Радуловић, док ће модератор вечери бити мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је ЈУ “Захумље” Никшић, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.
Наставља се културно-умјетничка сарадња Дома омладине Београда и институција из Никшића, у склопу протокола који су на јесен 2023. године потписали Андрија Бојанић, в.д. директора ДОБ и челници више установа у овом црногорском граду. У суботу, 1. јуна 2024. у Великој сали Дома омладине Београда са почетком у 19 часова наступиће Дјечији хор Јавне установе „Захумље“ из Никшића, а специјални гости биће Мешовити хор и Џез квартет МШ „Станковић“ из Београда. Овај концерт биће поклон публици, а бесплатне улазнице могу се преузети на eFinity благајни у Дому омладине Београда. Једна особа може преузети до 4 бесплатне улазнице.
Ово је њихов први наступ у Београду, а репертоар ће бити сачињен од ex-YU рок хитова, нумера панк и алтернативних рок састава са ових простора, уз неколико музичких изненађења.
Поред Милене Поповић (диригенткиња) и Гордане Милатовић (пијанисткиња), са хором наступају и никшићки музичари: Немања Поповић (гитара), Вељко Вучуровић (бас) и Бранко Пејановић (бубањ). Концерти Дјечијег хора ЈУ „Захумље“ из Никшића, окупљеног око идеје истраживања квалитетне музике којој додају лични печат, увек су енергични и са пажљиво одабраним репертоаром. Малишани окупљени у овај хорски ансамбл са нестрпљењем очекују да се представе београдској публици и надају се да ће сви заједно уживати у овој лијепој музичкој вечери.
Као специјални гости на концерту ће наступити Мешовити хор и Џез квартет Музичке школе „Станковић“.
У уторак, 28. маја у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема десете сесије је Слика и филм, а гост ће бити проф. др Синиша Јелушић. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Напомена:ЈУ Захумље је за текућу годину планирала наставак пројекта из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат ће, као и досад, обухватити низ сесија чија ће основна тема бити феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феноменслике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити и о феномену слике говорити реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Биографија проф. др Синише Јелушића.
Студирао је на Филозофском и Филолошком факултету Београдског универзитета. На Филолошкомфакултету је дипломирао, магистрирао и докторирао. Студијски је боравио на неколико универзитета. Радио је као професор на Педагошкој академији у Београду, савјетник за међународну сарадњу у области кинематографије у Министарству културе Републике Србије и стални сарадник Института за књижевност и уметност у Београду (руководилац пројекта академик З. Константиновић). Редовни је професор Универзитета Црне Горе (Факултет драмских умјетности на Цетињу, Филозофски факултет/по позиву), на коме је предавао предмете: Компаративна књижевност; Историја и теорија драме и позоришта; Ауторске поетике; Драматологија; Методологија научног рада (мастер студије ФДУ). Од 1999/2000. до 2012. као професор по позиву на Филозофском факултету у Никшићу, предавао је предмете: Средњовјековна књижевност; Теорија књижевности I, II; Увод у теорију књижевности; Крлежа и Десница (специјални курс); Књижевност и филм (ментор/одгов. професор), Тумачење књижевног текста. Од 1999. до 2007. професор је по позиву Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево/БиХ (предмет: Историја и теорија свјетске драме и позоришта И, ИИ). Студијске 2020/2021 на истом универзитету по позиву је предавао предмете: Општа књижевност I и II; Теорија филма; Сценарио; Хришћанство и руска књижевност. Мастер и докторски курсеви: Филозофски факултет, Бањалука, Босна и Херцеговина/Република Српска (1999/2000): Методологија књижевно-научних истраживања, Филозофски факултет, С. Сарајево (Босна и
Херцеговина/Република Српска): Херменеутика драме, предмет: Методологија књижевно-научних истраживања (2002/03), Филозофски факултет Осијек (Хрватска): Театар и сјећање (2010/11). Стални је сарадник Института свјетске књижевности (ИМЛИ), РАН, (Российская академия наук, Институт мировой литературы им. А. М. Горького) на пројекту: Литературные взаимосвязи России XVIII–XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ http://www.imli.ru/ Члан је Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ; Редакционог одбора за критичко издање Сабраних дјела Петра ИИ П. Његоша ЦАНУ; Естетичког друштва Србије и БАК-а (Београдског аналитичког круга); Међународног редакционог савјета научних часописа: Вестник славянских культур, Государственная академия славянской культуры, Москва, Российская Федерация; Герменевтика древнерусской литературы – научни часопис
Одјељења древнословенских књижевности Института свјетске књижевности Руске академије наука (Отдел древнеславянских литератур ИМЛИ РАН); Научный поиск – научни часопис Ивановског државног универзитета (Ивановский государственный университет), Иваново, Русија. Међународне редакције online часописа Артос за знаност, умјетност и културу Умјетничке академије у Осијеку (Хрватска); инострани члан Образовног фонда браће Сергеја и Евгенија Трубецких Москва//„Образовательный фонд имени братьев Сергея и Евгения Трубецких" Москва.
У оквиру интертекстуалних истраживања књижевности и ликовних умјетности др Јелушић је аутор два експериментална филма: Мовие пицтурес Ђуре Јакшића (Фокус, Београд, 1996.) и Медитатионес Парисиорум (Фикс фокус, Београд – РТС Београд, 1998), који су приказани на фестивалима југославенског документарног и краткометражног филма у Београду. Поред више од 140 радова објављених у разним домаћим и страним научним и стручним публикацијама, објавио је књиге: Ут пицтура поесис (1996); Текст и интертекст (1999); Поетички облици, (2002); Прометејев пад. Интертекстуалност: драма, театар, филм, (2007); Разумјети лутку: огледи о трагању за архетипом (2017). За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 18. децембра 2018. године.
У петак, 17.маја у сали ЈУ Захумље са почетком у 18 часова, биће одржан
концерт Огњена Рашовића, виолончело. Организатор догађаја је ЈУ Захумље, а у
оквиру мајског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Огњен Рашовић је рођен 8. августа 2005. године у Никшићу, гдје је завршио
нижу музичку школу Дара Чокорило. Наставио је своје школовање у музичкој школи
Андре Навара у класи професора Богдана Асановића. Учествовао је на бројним
концертима и такмичењима. Похађао је мајсторске курсеве код професора: Сандре
Белић, Дејана Божића, Tess Remy-Schumacher и Цармен Марíа Елене Гонзáлез.
Освојио је бројне награде на државним и међународним такмичењима, међу
којима је и овогодишња прва награда на државном такмичењу.
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
