ДРАМСКИ СТУДИО
Иако превашодно замишљено као пјевачко друштво „Захумље“ преко драмске секције још у првим својим годинама постиже велике успјехе. Поред осталих, приказивана су дјела писаца из династије Петровић – Његош те је уочи Никољдана 1898. године, послије наступања хора и рецитатора, у сали Пекићеве кафане (некадашња кућа војводе Лазара Сочице), позоришна секција „Захумља“ извела „Арванита“ драму у три чина књаза Николе Петровића, а „Захумље“ је поводом стогодишњице Његошевог рођења, 1913. године приказало и одломак из „Горског вијенца“, а затим са члановима Занатлијско радничког удружења и представу „Балканска царица“, почетком 1914. године, поводом тридесетогодишњице од извођења прве представе у Никшићу. Никшићка публика је и са посебним симпатијама прихватила и „Опсаду Никшића“, од Бекице Шобајића, изведену 1900. године, а куриозитет је да су у публици сједјели јунаци, учесници овог историјског догађаја.
Године 1924. „Захумље“ је поново почело своје активности и доживјело ренесансу, са предсједником Гаврилом Церовићем. За изванредне успјехе постигнуте на многим концертима и драмским представама између два рата „Захумље“ је похваљивано, награђивано и одликовано. Да би сагледала активност Друштва до Другог свјетског рата, неопходно је поменути његова гостовања. Друштво је гостовало на Цетињу, у Подгорици, Мостару, Херцег- Новом, Котору, Даниловграду, Боки Которској, Беранама-Андријевици-Пећи, а поред тога „Захумље“ је допринијело да Никшић посјете друштва из других градова.
Од 1928 до 1932. „Захумље“ је добило свој друштвени Дом у чијем су подизању учествовали како чланови Друштва тако и љубитељи „Захумља“ из цијеле Црне Горе. Отварање Дома пружило је Друштву могућност за интензивнију дјелатност и окупљање нових чланова, тако да је у периоду између два рата приступио велики број младих, обдарених чланова, махом радника, студената и ученика.
Рад „Захумља“ прекида Други свјетски рат, чланови Друштва нашли су се у првим борбеним редовима, а деветнаест њих су на бојној линији или као жртве фашистичког терора изгубили живот. Многе јавне установе и улице у Никшићу у својим називима чувају сјећање на ове личности.
У Никшићу је у првим послијератним годинама од чланова Централне културно-умјетничке групе ЦАСНО-а и неколико партизанских група формирано Синдикално културно-умјетничко друштво „Радоје Дакић“ под чијим је окриљем радила драмска секција. Својим радом она је изборила значајно мјесто у културном дјеловању на територији никшићког среза у току првих година по ослобођењу, што се нарочито показало на првој смотри културно-умјетничких друштава Црне Горе, одржаној 1948. године на Цетињу, када је освојено прво мјесто са комадом „Машењка“, а на савезној смотри у Београду, освојено је друго мјесто. Још већи успјех секција је забиљежила на Фестивалу синдикалних друштва и група у Београду, гдје је са комадом Мире Пуц „Ватра и пепео“ освојила прво мјесто. Године 1955, КУД „Радоје Дакић“ је промијенило назив у „Захумље“, а из континуираног позоришног живота који се одвијао у „Захумљу“ родила се идеја о оснивању Народног позоришта у Никшићу 1949. године.
Драмска секција „Захумље“ у преко 120 година дугој историји ове Установе је један од најзначајнијих стваралачких сегмената и Ансамбл који је створио изузетан умјетнички реноме који ова институција данас ужива на балканским просторима. Добитник је најзначајнијих црногорских и југословенских позоришних признања, будући да је то позоришни ансамбл из Црне Горе који је, као вишеструки побједник на црногорским фестивалима, највише пута учествовао на Савезним позоришним Фестивалима, најприје на Хвару, а потом у Требињу. Позоришни ансамбл „Захумље“ је расадник из којега су израсла најзначајнија имена југословенске позоришне сцене. Своје прве позоришне кораке у „Захумљу“ почели су Петар Банићевић, Милош Јекнић, Вељко Мандић, Драго Маловић, Благота Ераковић, Мима Караџић, Милан Караџић, Горан Булајић, и многи други. Позоришни фестивал, је кроз различите форме у претходном периоду инициран и више пута организован од стране ове институције, док је Драмска секција ове институције била и темељ за формирање Драмског студија Центра за културу Никшић основаног 1980. године, који је радио као полупрофесионално позориште и за једанаест година постојања изњедрио седамнаест представа.
Дужи низ година у оквиру ове установе постоји Дјечји и Омладински драмски студио, коју су водили и воде реномирани глумци и режисери са ових простора и шире, а то су Бора Стјепановић, Мара Радовић, Петар Пејаковић, Славиша Грубиша, Марија Бацковић, Миливоје Лакић и Стеван Вуковић. Школа глуме у ЈУ „Захумље“ изњедрила је многе академски образоване глумце, режисере и продуценте.