Представљање књиге „Кругови Берлина 1936“ ауторке Тамаре
Малешев, одржаће се у уторак 11. јуна са почетком у 19 часова у сали
никшићког Захумља. О „Круговима Берлина 1936 “ пред никшићком
публиком говориће: проф. др Веселин Јововић, доц. др Јовица Петковић,
предсједник Савјета за спорт Општине Никшић, Драго Мусић и ауторка.
Водитељ програма је књижевница Милица Бакрач.
Taмара Малешев (1967), рођена у Новом Саду гдје је живјела и била
члан женског националног атлетског тима, рекордерка државе (СФРЈ) чак у
три олимпијске дисциплине, шампион Медитерана и Балкана у скоку удаљ,
четврта на Светском дворанском у троскоку, јуниорска рекордерка Европе у
скоку увис.
Књига „Кругови Берлина 1936“ јесте документовани портрет једне
генерације олимпијаца са акцентом на трајање једног дијела спортске
историје, посебно атлетике. Књига је штампани првјенац Тамаре Малешев
иако она већ више од десет година води успјешну и веома посјећену Фејсбук
страницу „Атлетски савез Југославије“, на којој је објавила велики број
спортских прича, видео-записа и других забиљешки. Тамара Малешев је
двадесетих година прошлог вијека радила као радио-репортер новосадског
Пан радија, биљежила је значајне догађаје и интервјуисала познате
спортисте, између осталог, извјештавала је са Олимпијских игара у
Барселони, 1992. чији је била учесник.
Тамара Малешев је неколико година прикупљала грађу за књигу
„Кругови Берлина 1936“, односно, приче о животима олимпијаца Краљевине
Југославије, који су одбили да фашистичким поздравом поздраве Адолфа
Хитлера, на свечаном отварању XI Олимпијских игара у Берлину 1936.
Трагала је за званичним документима, фотографијама и новинским
извјештајима. Остварила је контакт и са преживјелим члановима породица
својих јунака. На тај начин је сакупила обиље вјеродостојног материјала и
припремила га за представљање широј јавности. Помоћ јој је пружио отац,
Павле Малешев, пензионисани спортски новинар, некада и сам атлетски
репрезентативац СФРЈ у десетобоју и скоку удаљ. Он је написао прилог о
Јаши Бакову јер га је лично познавао.
Тамара Малешев данас живи у Кливленду, држава Охајо, САД.
Свечано уручење награда ученицима основних и средњих школа из
Црне Горе, за најбоље радове (поезија, проза) на тему „Ђачки растанак“,
овогодишњег истоименог конкурса Трибине Свободијада ЈУ Захумље,
одржаће се у уторак, 11. јуна са почетком у 12 часова у сали Захумља из
Никшића.
Литерарни конкурс за основце и средњошколце расписан је поводом
великог јубилеја, 200 година од рођења Бранка Радичевића.
Овогодишњу фестивалску свечаност поводом уручења награда
најбољим ученицима и школама за учешће и допринос Фестивалу „Ђачки
растанак“ уљепшаће: Дјечији хор ЈУ Захумље, рецитаторке: ученица ОШ
„Милија Никчевић“ Кристина Тодоровић и студенткиња прве године мастер
студија Студијског програма за српски језик, Ксенија Ђукић, музичка група
школе ОШ „Лука Симоновић“ из Никшића у саставу: Ања Кнежевић,
Никола Каљевић, Исидора Јаничић и Теодора Радуновић, док ће водитељ
програма бити Теодора Чукић, студенткиња мастер студија Студијског
програма за српски језик Филолошког факултета у Никшићу.
ЈУ Захумље Никшић
Добро дошли!
Представљање критичког издања (текстологија), „Шћепан Мали“, Петра Другог Петровића Његоша, одржаће се у сали никшићког Захумља у уторак. 23. априла са почетком у 18 часова. Приређивач критичког издања је проф. др Радмило Маројевић, а издавачи су ЦИД (Подгорица) и Народни музеј (Цетиње), 2020.
О критичком издању књиге „Шћепан Мали“ пред никшићком публиком говориће: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Драго Перовић и проф. др Радмило Маројевић, водитељ програма биће књижевница Милица Бакрач.
Приређивач књиге „Шћепан Мали“ (критичко издање, текстологија) проф. др Радмило Маројевић студирао је упоредо на Факултету политичких наука и Филолошком факултету Универзитета у Београду. 1972. године дипломирао је на Филолошком факултету у Београду а 1973. дипломирао је на Факултету политичких наука. На Филолошком факултету Београдског универзитета магистрирао је 1974. а докторирао 1980. године, када је изабран и за доцента, за ванредног професора 1984. а за редовног 1988. Био је лектор српског језика на Московском универзитету и гостујући професор на факултетима у Никшићу, Источном Сарајеву, Бањој Луци, Нишу и Подгорици.
За професора-емеритуса изабран је 2019. на Паневропском универзитету Аперион у Бањој Луци. За академика МСА (Међународне Словенске Академије наука и умјетности) изабран је 1992.
Радмило Маројевић је био руководилац више научних пројеката; члан Удружења књижевних преводилаца Србије, предсједник Жирија за додјелу награде „Милош Ђурић”. Први је предсједник Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима, предсједник Савеза славистичких друштава Србије, предсједник Српског фонда словенске писмености и словенских култура и предсједник Јужнословенског одјељења Међународне словенске академије наука.
Радмило Маројевић је покренуо је и уређивао часопис „Славистички зборник”. Био је главни уредник часописа „Речи”. Такође, био је члан редакција часописâ „Мостови”, „Српски језик” и „Стил”. Био је непосредни организатор научних и стручних скупова у Београду, Новом Саду и Подгорици. Учествовао је на међународним конгресима слависта у Кијеву, Софији, Братислави, Кракову, Охриду и Минску; на конгресима Међународне асоцијације професора руског језика и литературе у Прагу, Будимпешти, Москви, Регенсбургу и Братислави. Учесник је словенско-евроазијских конгреса у Нижњем Новгороду и Москви, те на бројним састанцима слависта у Струги, Сарајеву, Будви, Нишу и Врњачкој Бањи, као и југословенским ономастичким конференцијама у Мостару, Доњем Милановцу и Приштини и на двије украјинске ономастичке конференције, у Одеси и Ужгороду.
Радмило Маројевић је одржавао предавања на Московском, Петроградском и Одеском универзитету, те на Коларчевом универзитету у Београду. У зборницима и реномираним часописима бивше Југославије и Русије објавио је импозантан број научних радова.
Објавио је стотинак расправа и чланака на руском језику, у руским часописима и научним зборницима у Москви, Тверу, Ужгороду, Кијеву, Петрограду. Објавио је више од двадесет књига, преко осамсто чланака, приказа, превода и других публикација. Више Маројевићевих радова је приказано или цитирано у страним научним публикацијама. Био је ментор и научни руководилац при изради бројних дипломских и магистарских радова и двадесетак докторских дисертација из русистике, бохемистике и србистике.
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
