У четвртак, 5. децембра у 19 часова, у сали Захумља на трибини Агора биће ријечи о једном од највећих писаца који је извршио огроман утицај на књижевност 20. вијека – Фјодору М. Достојевском, односно фокус интересовања биће визија човјека какву је Достојевски дао пишући неке од највећих својих романа какви су Записи из подземља, Браћа Карамазови, Злочин и Казна и др. Овај руски метафизичар који је свој стваралачки потенцијал усмјеравао ка човјеку и његовој представи о свијету, Богу и другом човјеку и данас је актуелан, његова дјела се наново ишчитавају и за њега важи мишљење да је био неприкосновени познавалац људске душе. О томе шта његову мисао о човјеку чини актуелном, која питања постављамо и данас, имамо ли одговоре на њих и шта о човјеку можемо сазнати читајући дјела Достојевског – разговараће уредница трибине Агора, Анђела Пековић, са проф. др Јованом Поповим и др Јасмином Ахметагић чије су књиге Горди и понизни (СКЗ, Београд, 2024) и Књига о Достојевском (Блум издаваштво, Београд, 2024) разлог више да се говори о овом руском писцу.
Јован Попов (1962) је историчар и теоретичар књижевности, компаратиста и преводилац. Рођен је у Новом Саду, гдје је завршио основну школу и гимназију; дипломирао је, магистрирао и докторирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Студије у рангу данашњег мастера завршио је у Европском универзитетском центру Универзитета Нанси II у Француској. Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Добитник је награде Николај Тимченко за 2020. годину, као и награде Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу у 2006. години, односно за најбољи превод у 2003. години. Аутор је више књига.
Јасмина Ахметагић (1970) је теоретичарка и критичарка књижевности, рођена у Београду гдје је дипломирала и докторирала на Филолошком факултету. Добитница је награде Никола Милошевић 2014. године и награде Исидоријана. Ауторка је више књига. Ради у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић.
Мултимедијални позоришни пројекат Танго – О јунацима и љубави је прича о људима који су од настанка танга с краја деветнаестог вијека до данас, преко музике могли да изразе своју носталгију, патриотизам, љубав, љубомору, страст, чежњу, страст према фудбалу … Управо, из ових седам сегмената је конципиран пројекат, а сви они састављени су од најљепших нумера (прозних, поетских, вокално – инструменталних, инструменталних, плесних…) које одговарају горе наведеном концепту.
Поднаслов пројекта О јунацима и љубави је, мало измјењена, алузија на наслов познатог дјела аргентинског писца и научника Ернеста Сабата, чија нарација чини оквир овог пројекта и води нас кроз хронолошки развитак танга, аутобиографију, кроз причу о јунацима двадесетог вијека. Ти јунаци су сва она европска емиграција, међу којима и изузетно бројна црногорска емиграција, која се крајем XIX и почетком XX вијека населила широм Латинске Америке поготово у Аргентини.
Из Буенос Ајреса родног мјеста писца Ернеста Сабата започиње наша прича. У сваком од тих седам сегмената неизмјерне љубави према некоме или нечему, преовладава одрицање и губитак. Управо је као израз те туге настао танго, а његов идејни творац, Енрике Сантос Диесполо, је рекао да је танго тужна мисао која се плеше. Идејни концепт је да се уз помоћ врсних извођача постави на сцену Никшићког позоришта и да кроз форму мултимедијалног пројекта, преко феномена танга дочара публици бар један дио размишљања о европској и црногорској емиграцији у Латинској Америци, у овом случају Аргентини.
Поштовани љубитељи хорског пјевања,
Обавијештавамо вас да је Јавна установа “Захумље”, отворила конкурс за АУДИЦИЈУ
мјешовитог хора наше установе, у трајању од 4. новембра 2024. године закључно са 15.
новембром 2024. до 15 часова.
Сви заинтересовани кандидати, могу се пријавити на број: 067-008-288, који не морају имати
формално музичко образовање, старости од 15 година и више.
Селекција кандидата ће се извршити 15. 11. 2024. и 18. 11. 2024. у 19 часова, у сали “Захумља”.
Хор “Захумљe”, је један од најстаријих и најквалитетнијих мјешовитих хорова у Црној
Гори. Радом и великим ентузијазмом, умјетничка руководитељка хора, професорица
Валентина Топаловић-Јаредић, хор припрема за многа учешћа у извођењу најљепше
традиционалне мелодије из наше земље, региона и шире. Овај хор је успио да квалитет
својих наступа подигне на заиста респектабилан ниво. До сада су имали велики број
представљања, као и бројна признања и награде и тиме потврдили љубав према хорском
пјевању.
Позивамо вас да хорским пјевањем постанете дио угледне никшићке културне
институције, која траје од 1898. године.
У сали ЈУ Захумље, 22.10.2024. са почетком у 19 часова, одржаће се промоција
књиге САВРШЕНСТВО, аутора господина Милана Делића.
Учесници промоције су:
Михаило Перошевић, професор
Миро Николић, драмски умјетник
Аутор
Биографија:
Милан Делић, рођен 1956. године у Никшићу.
Објавио је књиге: Албум, Лице зоре, Сунчева ноћ, Звук слике,
Ватра из камена, Врт живота, Тајна тишине, Огледало свјетлости,
Вјечност, Оствареност, Рај, књигу есеја Идеја и погледиги, Поезија.
Живи и ствара у Никшићу и Београду.
У издању Института за српску културу (Никшић, 2024), објављена је
књига чији су приређивачи двојица аутора, др Љубомир И.
Милутиновић и др Будимир Р. Алексић, „Епски пјевачи Андрије
Лубурића“, чије ће прво представљање бити одржано у сали никшићког
Захумља, у уторак, 15. октобра са почетком у 19 часова у оквиру
репертоара октобарске културне сцене Никшића, а на промоцији ће
учествовати: потпредсједник Владе Црне Горе, проф. др Будимир Алексић,
проф. др Мирослав Додеровић, мр књижевник и политиколог
Александар Ћуковић и уредница Трибине „Свободијада“, књижевница
Милица Бакрач.
Овој књизи претходило је такође престижно издање Института за
српску културу (Никшић, 2023), такође истих приређивача, др Љубомира И.
Милутиновића и др Будимира Р. Алексића, „Епски јунаци у збирци
Андрије Лубурића.“
Одломке из епских пјесама заступљених у књизи „Епски пјевачи
Андрије Лубурића“ у Захумљу ће пјевати уз гусле чланови Друштва за
његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из
Подгорице, народни гуслари: Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир
Арсенић, Васо Ђондовић, Жељко Вукчевић и Миладин Анђелић.
Као рецензенти новог издања епских пјесама које је сакупио Андрија
Лубурић на 1136 страна потписују се: проф. др Мирослав Додеровић
(Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет) и проф. др Биљана Бабић
(Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет). Уредник издања је др
Никола Маројевић, издавач др Будимир Алексић, лектор др Драгомир
Козомара а књига је објављена у едицији Монографије, књига 60.
Фотографија на насловној страни ауторство је Алојза Шмауса: Танасије
Вућић и Андрија Лубурић (Берлин, 1927).
У уводу издања приређивачи наглашавају да је Андрија Лубурић
значајан записивач и сакупљач епских народних пјесама и да његова збирка
има историјско-хроничарски карактер. „Лубурићеву збирку чини близу осам
стотина пјесама са више од двјеста хиљада стихова. Највише је пјесама о Бају
Пивљанину (око осамдесет). Наводимо најпознатије Лубурићеве пјеваче и
њихов број пјесама заступљен у овој студији. То су Танасије Вућић из Бијеле
код Шавника (1), најталентованији епски пјесник-пјевач и гуслар, Шуто
Роћеновић из Жупе Никшићке (10), Мишур Дуловић из Доње Мораче (15),
Павле Косановић из Бањана (11), Митар Вујачић из Грахова (9), Крсто
Бјелица из Рудина (6), Никола Лазарев Вујовић са Чева (12), Видак Никчевић
из Пјешиваца (9), Тривко Бучалина из Голије (9), Вуле Окиљевић из Гацка
(14), Вуле Рњез из Невесиња (9), Новица Цвијовић из Пљеваља (11) и Богдан
Зоговић из Полимља (13).“
Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
У четвртак, 3. октобра у Концертној сали музичке школе Дара Чокорило, у Никшићу, у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема једанаесте сесије је Слика, књижевност и позориште, а гост ће бити Вида Огњеновић, књижевница и редитељка.
Разговор са уваженом гошћом ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Организатор трибине је ЈУ Захумље у сарадњи са Музичком школом, а у оквиру октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена: ЈУ Захумље наставља са пројектом из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат обухвата низ сесија чија је основна тема феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феномен слике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима.
У програму ће се представити, и о феномену слике говорити, реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Настављамо са нашом традиционалном активношћу, а ријеч је о посјети основним школама, која упознаје младе људе са поезијом наших чланова и Књижевним клубом „Поента поетика“, отварајући им врата нашег клуба како за учлањење, тако и за учешће на бројним манифестацијама.
Данас, 3. октобра, са почетком у 10.40 часова биће одржан поетски час „Поента је поетика“ у ЈУ ОШ „Милева Лајовић Лалатовић”, поводом обиљежавања 10 година постојања клуба „Поента поетика“.
Својом поезијом ученицима представиће се чланови нашег клуба, Ђурђина Јововић, Јована Сарић, Марија Драганић Вулановић и Радојка Драганић.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
07. септембар, 2024.
11:30 ДЈЕЦА 6-7 ГОДИНА
13:00 ДЈЕЦА 8-9 ГОДИНА
14:30 ОСТАЛИ
Резултати аудиције ће бити од понедјељка 09.09.2024 на огласној табли ЈУ “Захумље”
Дјеца која прођу аудицију биће чланови ДЈЕЧИЈЕГ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА.
Дјеца која не прођу аудицију имају могућност да буду дио ДЈЕЧИЈЕ РЕКРЕАТИВНЕ ГРУПЕ.
Срећно!
