У уторак 28. јануара, у сали никшићког Захумља, као гост трибине
„Свободијада“, своје стваралаштво представиће књижевник и преводилац
Зоран Костић из Бања Луке. Трибина „Свободијада“ почиње у 19 часова. Уз
бесједу и поезију коју ће никшићкој публици говорити Зоран Костић,
културно-умјетнички дио програма употпуниће ученици Гимназије „Свети
Сава“ из Подгорице. Уредник трибине је пјесникиња Милица Бакрач.
Зоран Костић је рођен 1948. године на Цетињу, гимназију је похађао у
Никшићу и Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду.
Објавио је више од двадесет поетских књига (неке и у више издања),
више књига драма као и преведене литературе. Осим поезије, драма и
филмских сценарија, Зоран Костић пише прозу, публицистику и есеје,
углавном о стваралаштву руских пјесника и прозаиста – Пушкина,
Љермонтова, Тјутчева, Буњина, Блока, Булгакова, Туроверова, Гудзенка,
Твардовског, Горбовског, Кузњецова), преводи са руског језика. Осим двије
књиге Пушкинових стихова, у свом преводу објавио је књиге изабраних
пјесама Ивана Буњина, објавио је „Коњића Грбоњића“ – роман у стиховима
дјечијег класика Павела Јершова, „Избор“ из Чеховљевих прича и драма,
„Избор“ из поезије Валерија Латињина као и поетско дјело „Џингис Кан“
Виктора Слипенчука, роман истог аутора „Звездани спас“ и прозна дјела
„Иркут“ и „Сајана“ савременог руског романописца Валерија Хајрјузова.
Костићева поетска, прозна и драмска дјела преведена су на осамнаест
свјетских језика, а многе његове пјесме и поеме, око 150 њих, уврштене су у
више значајних антологија и избора српске, а неколико ауторских пјесама,
као и више преводних, уврштено је у школске програме.
Костић је добитник бројних награда и признања: „Златне значке“
Културно-просветне заједнице Србије, „Видовданске повеље“,
„Шумадијских струна“, „Шушњар“. Костићеве драме, које се изводе на
сценама позоришта Републике Српске, Србије, Црне Горе, Русије и
Бјелорусије, награђиване су престижним домаћим и међународним
признањима („Тринаести дан“ – најбољи драмски текст „Кочићева српска
сцена“, Приједор, 2003, и награда округлог стола Међународног позоришног
фестивала „Златни Витез“ – Москва, 2003, „Кома“ – „Бронзани Витез“ на
Међународном позоришном фестивалу „Златни Витез“, Минск, 2005, и на
истоименом фесивалу, 2007. године у Москви – „Бронзаном дипломом“
награђена је драма „Пут за Цариград“ као предложак истоимене представе у
извођењу ансамбла Савременог драмског театра Бјелорусије). Костић је
добитник и Гран-при награде „Златни Витез“ на истоименом фестивалу у
руском граду Тамбову (2002) као сценариста документарног филма
„Трепетова“. Добитник је и престижних књижевних награда: „Бранко
Ћопић“, „Грачаничке повеље“, „Петар Кочић“, Козарског вијенца „Скендер
Куленовић“, „Змајева награда“ (Матица Српска, Нови Сад), као и признањем
Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“.
Зоран Костић је члан Удружења Књижевника Србије, Савеза Писаца
Русије, као први, послије Октобарске револуције, инострани писац. Члан је
Удружења Књижевника Републике Српске, био и његов предсједник, и
Међународне Свесловенске Академије Наука и Умјетности (Москва, од 1993.
г.). Недавно је објављена и Костићева „Антологија руске поезије XIХ и XX
вијека“ (са пјесмама 90 аутора у његовом преводу на српски језик).
Зоран Костић Живи у Бањој Луци.
За књигу старих и нових пјесама „Сто једанаест“ (Завод за уџбенике и
наставна средства, Источно Сарајево, 2013.г), Костић је добио двије
престижне награде „Грачаничку повељу“ (Грачаница, 2013) и „Петровдански
вијенац“ (Калиновик, 2014.). Престижним признањем „Петар Кочић“
(Република Српска) за свеукупно књижевно стваралаштво, З. Костић је
награђен 2015.године, а Козарски вијенац „Скендер Куленовић“ додијељен
му је 2016.године за књигу пјесама „ТАЧЕ ПЕЧАТ“ (Арт-принт,Бања
Лука).Титулари поменутих угледних признања („Калиновачки поетски
вијенац“, односно „Завичајно друштво Петар Кочић“), издавачи су двије
најновије књиге овог аутора (објав љене 2016.г) – изабраних пјесама под
насловом „Изгубине“, односно изабраних поема насловљених као
„Бeзанђеље“. За своје књижевно и преводилачко стваралаштво З. Костићу је
2015.године уручено и престижно међународно признање „Кирил и
Мефодиј“(Међународни фонд словенске писмености и културе, Русија), а
- године – „Златни витез“. За књигу нових пјесама
„Пулсквамперфекта“(1918.г, Књижевна задруга Српског националног
савјета, Подгорице), овај аутор је овјенчен престижним признањем – „Змајева
награда“(Матица Српска, Нови Сад, 1919), као и признањем Удружења
књижевника Републике Српске – „Књига Године“.