У понедјељак, 24. фебруара у Концертној сали музичке школе Дара Чокорило, у Никшићу, у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема тринаесте сесије је Слика и глума, а гост ће бити Тихомир Станић, глумац. Разговор са уваженим гостом водиће ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Организатор трибине је ЈУ Захумље у сарадњи са Музичком школом, а у оквиру фебруарског репертоара Никшићке културне сцене 2025.
Напомена: ЈУ Захумље наставља са пројектом из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат обухвата низ сесија чија је основна тема феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феномен слике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити, и о феномену слике говорити, реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Тихомир Станић
Рођен је 17. новембра 1960. године у Шешковцима код Лакташа, БиХ. Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1983. године у класи професора Дејана Мијача. Стални је члан ансамбла Позоришта Атеље 212 од 1987. године.
У континуираној каријери дугој више од 40 година (од 1981), одиграо је више од 130 улога (премијера и алтернација) на готово свим београдским позоришним сценама, као и у позориштима у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Вршцу, Бањалуци, Подгорици, Ужицу. Остварио је такође преко 130 улога на филму и ТВ. У драмским програмима ТВ Нови Сад и ТВ Београд одиграо је велики број значајних личности из српске историје и књижевности: Доситеја Обрадовића, Саву Мркаља, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милоша Црњанског, Стевана Сремца, Ива Андрића, краља Александра Обреновића, Борислава Пекића, Јована Јовановића Змаја и др.
Предсједник је Савеза драмских уметника Србије од 1998. до 2000. године. Умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци од 2005. до 2007. године. Оснивач је продуцентских кућа „Балкан филм“, „Дрина филм“ и „Тихомир Станић Продуцтион“ у оквиру којих продуцира игране филмове, серије и позоришне представе од 2007. године.
Опробао се у најразличитијим жанровима са пођеднаким успјехом, у дјелима класичне литературе као и у савременим продукцијама. Награђиван је за своје најзначајније улоге (Платонов у Дивљем меду Чехова и Мајкла Фрејна, Освалд Алвинг у Ибзеновим Аветима, Мефисто у Гетеовом Фаусту, Јоцо у Брешановом Хамлету у Мрдуши Доњој, Марк у комаду Арт Јасмине Резе, насловна улога у монодрами Детињарије Рејмона Куса, Гавриловић у Стеријиним Родољупцима, Алекса у Стеријиној Лажи и паралажи, Анђелко у Фалсификатору Горана Марковића, Ђилас у комаду Everyman Đilas Радмиле Војводић…) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, Данима комедије у Јагодини, Театар-фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци, Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, Фестивалу једног глумца у Никшићу, Данима сатире Фадила Хаџића у Загребу, Фестивалу класике у Вршцу, Данима Миливоја Живановића у Пожаревцу, Стеријином позорју у Новом Саду… Сарађивао је са готово свим значајним позоришним, филмским и ТВ редитељима на овим просторима (Дејан Мијач, Љубомир Драшкић, Зоран Ратковић, Егон Савин, Слободан Унковски, Љубиша Георгиевски, Вељко Булајић, Здравко Шотра, Радмила Војводић, Алиса Стојановић, Бранислав Мићуновић, Душан Петровић, Ивана Вујић, Томаж Пандур, Томи Јанежич, Горан Марковић, Дејан Зечевић, Бобан Скерлић, Сава Мрмак, Петар Зец, Мира Ерцег, Вида Огњеновић, Миленко Маричић, Јовица Павић, Слободанка Алексић, Небојша Брадић и др).
У четвртак 20. фебруара са почетком у 19 часова, у оквиру Трибине
„Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, биће представљена књига „Замахни
Свети“, двојице књижевника са Косова и Метохије, Милана Михајловића
из Косовске Митровице и Ненада Јера Раденковића из Звечана.
Издавач заједничког пројекта двојице аутора, Михајловића и
Раденковића је Дом културе Стари Колашин, Зубин Поток (2024), рецензенти
су књижевници Драган Лакићевић и Видак Масловарић, а насловну страну
књиге краси умјетничко дјело сликара из Никшића, Миша Вемића.
Књигу „Замахни Свети“ чине двије поеме Михајловића и Раденковића,
пјеснички „везане“ у једну заједничку, која представља цјелину. Један дио
књиге има интерпункцију, други нема, тако да на почетку читања такав
поступак јасно поручује да је ријеч о двојици аутора. По ријечима Видака
Масловарића. рецензента књиге, Милан Михајловић и Ненад Раденковић
настављају да богате савремену српску књижевност: „никако не одустајући
од оне првотне идеје да је страдалнички простор на коме коренују део
њихове али и свесрпске мукотрпности кроз минуле векове“.
Према ријечима Милана Михајловића књига представља сублимат
свега онога што су он и Раденковић радили више од три деценије истрајавања
у култури на простору Косова и Метохије: „То се некако као вода догодило
да потекне захваљујући иницијативи нашег заједничког пријатења који нас је
ослушкивао више пута и онда се то ето једноставно догодило, да преточимо у
једну поему да тако кажем, а последица је нашег натпевавања током свих ови
година трајања.“
Књижевник из Бања Луке, Зоран Костић, сматра да „сједињујући
стваралачке особености, уплићући стихове из више својих пјесама – у једну,
јединствену – Милан Михајловић и Ненад Јеро Раденковић сатворили су
импресивну пјесничку симфонију. Од почетка до завршних стихова ове
натпјесме, два аутора, као постојано духовно јединство, однекуд одозго, са
високе осматрачнице надгледају и своје и постојање ближњих, постојање
Срба на Косову, али и свеколиког људског рода. Ова натпјесма је сагласје
пролазног и непролазног, тренутног и вјечног, земаљског и васељенског.“
Пред никшићком публиком о стваралаштву Михајловића и
Раденковића, говориће аутори и уредница Трибине „Свободијада“,
пјесникиња Милица Бакрач. Аутори ће говорити стихове из књиге
„Замахни Свети“.
Овај програм у ЈУ Захумље одржава се у оквиру фебруарског
репертоара културне сцене Никшића.
Промоција књиге кратких прича „Мртви дим“ (Српска књижевна
задруга, 2024), аутора Небојше Јеврића одржаће се у уторак, 17. децембра, у
сали ЈУ Захумље, у Никшићу, са почетком у 18 часова
О књизи ће говорити књижевник и књижевни критичар, Желидраг
Никчевић и аутор, док ће избор из књиге читати сарадница у настави са
Студијског програма за српски језик (Филолошки факултет, Никшић),
Теодора Чукић. Медијатор програма биће пјесникиња Милица Бакрач,
менаџер за културне манифестације ЈУ Захумље и уредница Трибине
Свободијада.
Небојша Јеврић (Бијело Поље, 1959), српски књижевник, новинар и
ратни извјештач. Писао је за Дугу, НИН, Политику, Јединство, Стварање и
Књижевну реч.
Студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, али
је студије напустио на трећој години. Књижевни узор био му је његов
земљак, Миодраг Булатовић, а дружио се са Браном Петровићем, Амбром
Марошевићем, Јашом Гробаровим и Ацом Секулићем.
Новинарску каријеру је започео у листу Репортер, захваљујући Ивану
Миладиновићу. Након објављених шест бројева, лист је престао да постоји,
након чега је Јеврић са већином чланова редакције прешао у Дугу.
Као новинар Дуге, био је ратни извјештач из Републике Српске Крајине
и Републике Српске.
Аутор је тринаест књига. Живи и ради у Београду са супругом и
кћерком.
У четвртак, 5. децембра у 19 часова, у сали Захумља на трибини Агора биће ријечи о једном од највећих писаца који је извршио огроман утицај на књижевност 20. вијека – Фјодору М. Достојевском, односно фокус интересовања биће визија човјека какву је Достојевски дао пишући неке од највећих својих романа какви су Записи из подземља, Браћа Карамазови, Злочин и Казна и др. Овај руски метафизичар који је свој стваралачки потенцијал усмјеравао ка човјеку и његовој представи о свијету, Богу и другом човјеку и данас је актуелан, његова дјела се наново ишчитавају и за њега важи мишљење да је био неприкосновени познавалац људске душе. О томе шта његову мисао о човјеку чини актуелном, која питања постављамо и данас, имамо ли одговоре на њих и шта о човјеку можемо сазнати читајући дјела Достојевског – разговараће уредница трибине Агора, Анђела Пековић, са проф. др Јованом Поповим и др Јасмином Ахметагић чије су књиге Горди и понизни (СКЗ, Београд, 2024) и Књига о Достојевском (Блум издаваштво, Београд, 2024) разлог више да се говори о овом руском писцу.
Јован Попов (1962) је историчар и теоретичар књижевности, компаратиста и преводилац. Рођен је у Новом Саду, гдје је завршио основну школу и гимназију; дипломирао је, магистрирао и докторирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Студије у рангу данашњег мастера завршио је у Европском универзитетском центру Универзитета Нанси II у Француској. Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Добитник је награде Николај Тимченко за 2020. годину, као и награде Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу у 2006. години, односно за најбољи превод у 2003. години. Аутор је више књига.
Јасмина Ахметагић (1970) је теоретичарка и критичарка књижевности, рођена у Београду гдје је дипломирала и докторирала на Филолошком факултету. Добитница је награде Никола Милошевић 2014. године и награде Исидоријана. Ауторка је више књига. Ради у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић.
У издању Института за српску културу (Никшић, 2024), објављена је
књига чији су приређивачи двојица аутора, др Љубомир И.
Милутиновић и др Будимир Р. Алексић, „Епски пјевачи Андрије
Лубурића“, чије ће прво представљање бити одржано у сали никшићког
Захумља, у уторак, 15. октобра са почетком у 19 часова у оквиру
репертоара октобарске културне сцене Никшића, а на промоцији ће
учествовати: потпредсједник Владе Црне Горе, проф. др Будимир Алексић,
проф. др Мирослав Додеровић, мр књижевник и политиколог
Александар Ћуковић и уредница Трибине „Свободијада“, књижевница
Милица Бакрач.
Овој књизи претходило је такође престижно издање Института за
српску културу (Никшић, 2023), такође истих приређивача, др Љубомира И.
Милутиновића и др Будимира Р. Алексића, „Епски јунаци у збирци
Андрије Лубурића.“
Одломке из епских пјесама заступљених у књизи „Епски пјевачи
Андрије Лубурића“ у Захумљу ће пјевати уз гусле чланови Друштва за
његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из
Подгорице, народни гуслари: Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир
Арсенић, Васо Ђондовић, Жељко Вукчевић и Миладин Анђелић.
Као рецензенти новог издања епских пјесама које је сакупио Андрија
Лубурић на 1136 страна потписују се: проф. др Мирослав Додеровић
(Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет) и проф. др Биљана Бабић
(Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет). Уредник издања је др
Никола Маројевић, издавач др Будимир Алексић, лектор др Драгомир
Козомара а књига је објављена у едицији Монографије, књига 60.
Фотографија на насловној страни ауторство је Алојза Шмауса: Танасије
Вућић и Андрија Лубурић (Берлин, 1927).
У уводу издања приређивачи наглашавају да је Андрија Лубурић
значајан записивач и сакупљач епских народних пјесама и да његова збирка
има историјско-хроничарски карактер. „Лубурићеву збирку чини близу осам
стотина пјесама са више од двјеста хиљада стихова. Највише је пјесама о Бају
Пивљанину (око осамдесет). Наводимо најпознатије Лубурићеве пјеваче и
њихов број пјесама заступљен у овој студији. То су Танасије Вућић из Бијеле
код Шавника (1), најталентованији епски пјесник-пјевач и гуслар, Шуто
Роћеновић из Жупе Никшићке (10), Мишур Дуловић из Доње Мораче (15),
Павле Косановић из Бањана (11), Митар Вујачић из Грахова (9), Крсто
Бјелица из Рудина (6), Никола Лазарев Вујовић са Чева (12), Видак Никчевић
из Пјешиваца (9), Тривко Бучалина из Голије (9), Вуле Окиљевић из Гацка
(14), Вуле Рњез из Невесиња (9), Новица Цвијовић из Пљеваља (11) и Богдан
Зоговић из Полимља (13).“
Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
Драги наши,
ЈУ Захумље врши упис нових чланова у дјечји фолклорни ансамбл почевши од данас, 29. августа, до четвртка, 5. септембра. Упис нових чланова вршиће се у просторијама наше установе – у холу Захумља од 15 часова до 19 часова као и путем друштвених мрежа (Фејсбук Zahumlje Niksic и Инстаграм zahumlje.niksic1898).
Биће потребно да у пријави напишете име и презиме, број година, да ли сте већ били члан фолклора и да наведете вибер контакт тел.
Доња граница за упис је шест година.
Чланови који прођу аудицију биће дио дјечјег фолклорног ансамбла чији је руководилац Ана Милатовић док ће остали моћи да буду дио рекреативне фолклорне групе којом руководи Слађана Благојевић.
Са тачним датумом одржавања аудиције и осталим детаљима бићете благовремено упознати.
Срећно!
ЈУ Захумље
У оквиру манифестације „Дани породице Романов у Никшићу“, 21.7.2024. у порти Саборног храма Св. Василија са почетком у 20 часова, биће изведена дуодрама „Патријарх Павле-бити човјек међу људима и нељудима“.
Дуодраму ће извести глумци Милан Малбаша и Александар Дунић у режији Милана Руса.
Покровитељ је Општина Никшић, Туристичка организација – Никшић, НВО Пандурица и Саборни Храм Светог Василија Острошког, у организацији Јавне установе „Захумље“ и Никшићког позоришта.
Добро дошли.
У уторак, 9. јула у 19 часова, у сали ,,Захумља“ биће промовисана
књига ,,Бесмрт у Копенхагену“ аутора Вукића Антовића. О књизи ће
говорити: драматург Обрад Ненезић, професорица књижевности Велика
Перутовић, др Невенка Антовић, дипломирани физичар и аутор.
Модераторка програма биће Кристина Радовић, историчарка
умјетности и уредница програма у ЈУ,,Захумље“.
Вукић Антовић је рођен 20. октобра 2003.године у Никшићу. У родном
граду је завршио основну школу и гимназију. Године 2021. написао је драму
,,Бесмрт у Копенхагену“ која је извођена у неколико градова Црне Горе у
току 2022. године, као гимназијска представа. Од октобра 2022. живи у
Београду гдје студира археологију.
Организатор догађаја је ЈУ ,,Захумље“, а у оквиру јулског репертоара
Никшићке културне сцене 2024.
