У четвртак 20. фебруара са почетком у 19 часова, у оквиру Трибине
„Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, биће представљена књига „Замахни
Свети“, двојице књижевника са Косова и Метохије, Милана Михајловића
из Косовске Митровице и Ненада Јера Раденковића из Звечана.
Издавач заједничког пројекта двојице аутора, Михајловића и
Раденковића је Дом културе Стари Колашин, Зубин Поток (2024), рецензенти
су књижевници Драган Лакићевић и Видак Масловарић, а насловну страну
књиге краси умјетничко дјело сликара из Никшића, Миша Вемића.
Књигу „Замахни Свети“ чине двије поеме Михајловића и Раденковића,
пјеснички „везане“ у једну заједничку, која представља цјелину. Један дио
књиге има интерпункцију, други нема, тако да на почетку читања такав
поступак јасно поручује да је ријеч о двојици аутора. По ријечима Видака
Масловарића. рецензента књиге, Милан Михајловић и Ненад Раденковић
настављају да богате савремену српску књижевност: „никако не одустајући
од оне првотне идеје да је страдалнички простор на коме коренују део
њихове али и свесрпске мукотрпности кроз минуле векове“.
Према ријечима Милана Михајловића књига представља сублимат
свега онога што су он и Раденковић радили више од три деценије истрајавања
у култури на простору Косова и Метохије: „То се некако као вода догодило
да потекне захваљујући иницијативи нашег заједничког пријатења који нас је
ослушкивао више пута и онда се то ето једноставно догодило, да преточимо у
једну поему да тако кажем, а последица је нашег натпевавања током свих ови
година трајања.“
Књижевник из Бања Луке, Зоран Костић, сматра да „сједињујући
стваралачке особености, уплићући стихове из више својих пјесама – у једну,
јединствену – Милан Михајловић и Ненад Јеро Раденковић сатворили су
импресивну пјесничку симфонију. Од почетка до завршних стихова ове
натпјесме, два аутора, као постојано духовно јединство, однекуд одозго, са
високе осматрачнице надгледају и своје и постојање ближњих, постојање
Срба на Косову, али и свеколиког људског рода. Ова натпјесма је сагласје
пролазног и непролазног, тренутног и вјечног, земаљског и васељенског.“
Пред никшићком публиком о стваралаштву Михајловића и
Раденковића, говориће аутори и уредница Трибине „Свободијада“,
пјесникиња Милица Бакрач. Аутори ће говорити стихове из књиге
„Замахни Свети“.
Овај програм у ЈУ Захумље одржава се у оквиру фебруарског
репертоара културне сцене Никшића.
Промоција књиге кратких прича „Мртви дим“ (Српска књижевна
задруга, 2024), аутора Небојше Јеврића одржаће се у уторак, 17. децембра, у
сали ЈУ Захумље, у Никшићу, са почетком у 18 часова
О књизи ће говорити књижевник и књижевни критичар, Желидраг
Никчевић и аутор, док ће избор из књиге читати сарадница у настави са
Студијског програма за српски језик (Филолошки факултет, Никшић),
Теодора Чукић. Медијатор програма биће пјесникиња Милица Бакрач,
менаџер за културне манифестације ЈУ Захумље и уредница Трибине
Свободијада.
Небојша Јеврић (Бијело Поље, 1959), српски књижевник, новинар и
ратни извјештач. Писао је за Дугу, НИН, Политику, Јединство, Стварање и
Књижевну реч.
Студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, али
је студије напустио на трећој години. Књижевни узор био му је његов
земљак, Миодраг Булатовић, а дружио се са Браном Петровићем, Амбром
Марошевићем, Јашом Гробаровим и Ацом Секулићем.
Новинарску каријеру је започео у листу Репортер, захваљујући Ивану
Миладиновићу. Након објављених шест бројева, лист је престао да постоји,
након чега је Јеврић са већином чланова редакције прешао у Дугу.
Као новинар Дуге, био је ратни извјештач из Републике Српске Крајине
и Републике Српске.
Аутор је тринаест књига. Живи и ради у Београду са супругом и
кћерком.
У уторак 4.јуна у сали “Захумља” у 19 часова, биће промовисан часопис “СРПСКА БАШТИНА”.
О часопису ће говорити: др Никола Маројевић, проф. др Мирослав Додеровић, проф. др Будимир Алексић и мр Иван Радуловић, док ће модератор вечери бити мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је ЈУ “Захумље” Никшић, а у оквиру јунског репертоара Никшићке културне сцене.
У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
Захумље, 25. април, у 19 часова.
О књизи говоре:
Мр Славко Милић, књижевник
Мр Илија Бајовић, историчар
Спасоје Бајовић, књижевник и књижевни критичар
Снежана Пејовић, професор и пјесникиња
Аутор
Одломке из књиге ће читати, драмски умјетник, Миро Николић.
Књига је у издању Општине Плужине и Књижевне заједнице “Владимир Мијушковић”.
Добро дошли.
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
