У понедјељак, 24. фебруара у Концертној сали музичке школе Дара Чокорило, у Никшићу, у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема тринаесте сесије је Слика и глума, а гост ће бити Тихомир Станић, глумац. Разговор са уваженим гостом водиће ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Организатор трибине је ЈУ Захумље у сарадњи са Музичком школом, а у оквиру фебруарског репертоара Никшићке културне сцене 2025.
Напомена: ЈУ Захумље наставља са пројектом из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат обухвата низ сесија чија је основна тема феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феномен слике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити, и о феномену слике говорити, реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Тихомир Станић
Рођен је 17. новембра 1960. године у Шешковцима код Лакташа, БиХ. Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1983. године у класи професора Дејана Мијача. Стални је члан ансамбла Позоришта Атеље 212 од 1987. године.
У континуираној каријери дугој више од 40 година (од 1981), одиграо је више од 130 улога (премијера и алтернација) на готово свим београдским позоришним сценама, као и у позориштима у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Вршцу, Бањалуци, Подгорици, Ужицу. Остварио је такође преко 130 улога на филму и ТВ. У драмским програмима ТВ Нови Сад и ТВ Београд одиграо је велики број значајних личности из српске историје и књижевности: Доситеја Обрадовића, Саву Мркаља, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милоша Црњанског, Стевана Сремца, Ива Андрића, краља Александра Обреновића, Борислава Пекића, Јована Јовановића Змаја и др.
Предсједник је Савеза драмских уметника Србије од 1998. до 2000. године. Умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци од 2005. до 2007. године. Оснивач је продуцентских кућа „Балкан филм“, „Дрина филм“ и „Тихомир Станић Продуцтион“ у оквиру којих продуцира игране филмове, серије и позоришне представе од 2007. године.
Опробао се у најразличитијим жанровима са пођеднаким успјехом, у дјелима класичне литературе као и у савременим продукцијама. Награђиван је за своје најзначајније улоге (Платонов у Дивљем меду Чехова и Мајкла Фрејна, Освалд Алвинг у Ибзеновим Аветима, Мефисто у Гетеовом Фаусту, Јоцо у Брешановом Хамлету у Мрдуши Доњој, Марк у комаду Арт Јасмине Резе, насловна улога у монодрами Детињарије Рејмона Куса, Гавриловић у Стеријиним Родољупцима, Алекса у Стеријиној Лажи и паралажи, Анђелко у Фалсификатору Горана Марковића, Ђилас у комаду Everyman Đilas Радмиле Војводић…) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, Данима комедије у Јагодини, Театар-фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци, Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, Фестивалу једног глумца у Никшићу, Данима сатире Фадила Хаџића у Загребу, Фестивалу класике у Вршцу, Данима Миливоја Живановића у Пожаревцу, Стеријином позорју у Новом Саду… Сарађивао је са готово свим значајним позоришним, филмским и ТВ редитељима на овим просторима (Дејан Мијач, Љубомир Драшкић, Зоран Ратковић, Егон Савин, Слободан Унковски, Љубиша Георгиевски, Вељко Булајић, Здравко Шотра, Радмила Војводић, Алиса Стојановић, Бранислав Мићуновић, Душан Петровић, Ивана Вујић, Томаж Пандур, Томи Јанежич, Горан Марковић, Дејан Зечевић, Бобан Скерлић, Сава Мрмак, Петар Зец, Мира Ерцег, Вида Огњеновић, Миленко Маричић, Јовица Павић, Слободанка Алексић, Небојша Брадић и др).
Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
У оквиру манифестације „Дани породице Романов у Никшићу“, 21.7.2024. у порти Саборног храма Св. Василија са почетком у 20 часова, биће изведена дуодрама „Патријарх Павле-бити човјек међу људима и нељудима“.
Дуодраму ће извести глумци Милан Малбаша и Александар Дунић у режији Милана Руса.
Покровитељ је Општина Никшић, Туристичка организација – Никшић, НВО Пандурица и Саборни Храм Светог Василија Острошког, у организацији Јавне установе „Захумље“ и Никшићког позоришта.
Добро дошли.
У уторак, 9. јула у 19 часова, у сали ,,Захумља“ биће промовисана
књига ,,Бесмрт у Копенхагену“ аутора Вукића Антовића. О књизи ће
говорити: драматург Обрад Ненезић, професорица књижевности Велика
Перутовић, др Невенка Антовић, дипломирани физичар и аутор.
Модераторка програма биће Кристина Радовић, историчарка
умјетности и уредница програма у ЈУ,,Захумље“.
Вукић Антовић је рођен 20. октобра 2003.године у Никшићу. У родном
граду је завршио основну школу и гимназију. Године 2021. написао је драму
,,Бесмрт у Копенхагену“ која је извођена у неколико градова Црне Горе у
току 2022. године, као гимназијска представа. Од октобра 2022. живи у
Београду гдје студира археологију.
Организатор догађаја је ЈУ ,,Захумље“, а у оквиру јулског репертоара
Никшићке културне сцене 2024.
У уторак, 25. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, одржаће се
Промоција збирке поезије „Житница” , аутора Радосава Бата Ђурковића.
О збирци говоре: проф. др Саво Лаушевић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго
Перовић.
Модератор вечери је мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке
културне сцене 2024.
У уторак, 18. јуна у 19 часова, Јавна установа Захумље за вас је припремила, представљање збирке
пјесама „Мрави из утичница“, аутора Павла Глигоровића.
О збирци ће говорити: Милена Симуновић Јововић, Весна Ковач и аутор
Стихове из збирке ће прочитати Радојка Драганић. Модераторка вечери је уредница програма у
Јавној установи Захумље, Кристина Радовић.
Програм се одржава у оквиру Никшићке културне сцене, предвиђене за јун, 2024. године.
Биографија аутора:
Павле Глигоровић је рођен на Цетињу. Пише од своје осме године. До сада је објавио свеску
поезије ,,Даждевњак на сунцу“ (2021). Збирка поезије ,, Мрави из утичница“ посвећена је
Павловим друговима Драгану Кнежевићу и Војину Стјеповићу. Павлова поезија носи дух
америчких пјесника 20. вијека, јер је велики љубитељ те поезије и сматра да је поезија из тог
периода ,, можда и нешто најбоље што је човјечанство виђело. Модерни слободни стих, ослобођен
је стега класичне поезије.“
Инспирацију проналази у празнини из које се појављују неки унутрашњи вјетрови који нас ломе и
уздижу. Мотиве налази у модерном животу, отуђености људи од људи, као и положају обичног
човјека. Једном приликом Павле је рекао: ,,Пишем поезију првенствено да бих спасио себе, а ако
некоме моја поезија помогне да преброди неке тешке тренутке у реду. Али првенствено пишем да
бих спасио себе од свег општег лудила…“
У уторак, 28. маја у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема десете сесије је Слика и филм, а гост ће бити проф. др Синиша Јелушић. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Напомена:ЈУ Захумље је за текућу годину планирала наставак пројекта из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат ће, као и досад, обухватити низ сесија чија ће основна тема бити феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феноменслике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити и о феномену слике говорити реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Биографија проф. др Синише Јелушића.
Студирао је на Филозофском и Филолошком факултету Београдског универзитета. На Филолошкомфакултету је дипломирао, магистрирао и докторирао. Студијски је боравио на неколико универзитета. Радио је као професор на Педагошкој академији у Београду, савјетник за међународну сарадњу у области кинематографије у Министарству културе Републике Србије и стални сарадник Института за књижевност и уметност у Београду (руководилац пројекта академик З. Константиновић). Редовни је професор Универзитета Црне Горе (Факултет драмских умјетности на Цетињу, Филозофски факултет/по позиву), на коме је предавао предмете: Компаративна књижевност; Историја и теорија драме и позоришта; Ауторске поетике; Драматологија; Методологија научног рада (мастер студије ФДУ). Од 1999/2000. до 2012. као професор по позиву на Филозофском факултету у Никшићу, предавао је предмете: Средњовјековна књижевност; Теорија књижевности I, II; Увод у теорију књижевности; Крлежа и Десница (специјални курс); Књижевност и филм (ментор/одгов. професор), Тумачење књижевног текста. Од 1999. до 2007. професор је по позиву Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево/БиХ (предмет: Историја и теорија свјетске драме и позоришта И, ИИ). Студијске 2020/2021 на истом универзитету по позиву је предавао предмете: Општа књижевност I и II; Теорија филма; Сценарио; Хришћанство и руска књижевност. Мастер и докторски курсеви: Филозофски факултет, Бањалука, Босна и Херцеговина/Република Српска (1999/2000): Методологија књижевно-научних истраживања, Филозофски факултет, С. Сарајево (Босна и
Херцеговина/Република Српска): Херменеутика драме, предмет: Методологија књижевно-научних истраживања (2002/03), Филозофски факултет Осијек (Хрватска): Театар и сјећање (2010/11). Стални је сарадник Института свјетске књижевности (ИМЛИ), РАН, (Российская академия наук, Институт мировой литературы им. А. М. Горького) на пројекту: Литературные взаимосвязи России XVIII–XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ http://www.imli.ru/ Члан је Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ; Редакционог одбора за критичко издање Сабраних дјела Петра ИИ П. Његоша ЦАНУ; Естетичког друштва Србије и БАК-а (Београдског аналитичког круга); Међународног редакционог савјета научних часописа: Вестник славянских культур, Государственная академия славянской культуры, Москва, Российская Федерация; Герменевтика древнерусской литературы – научни часопис
Одјељења древнословенских књижевности Института свјетске књижевности Руске академије наука (Отдел древнеславянских литератур ИМЛИ РАН); Научный поиск – научни часопис Ивановског државног универзитета (Ивановский государственный университет), Иваново, Русија. Међународне редакције online часописа Артос за знаност, умјетност и културу Умјетничке академије у Осијеку (Хрватска); инострани члан Образовног фонда браће Сергеја и Евгенија Трубецких Москва//„Образовательный фонд имени братьев Сергея и Евгения Трубецких" Москва.
У оквиру интертекстуалних истраживања књижевности и ликовних умјетности др Јелушић је аутор два експериментална филма: Мовие пицтурес Ђуре Јакшића (Фокус, Београд, 1996.) и Медитатионес Парисиорум (Фикс фокус, Београд – РТС Београд, 1998), који су приказани на фестивалима југославенског документарног и краткометражног филма у Београду. Поред више од 140 радова објављених у разним домаћим и страним научним и стручним публикацијама, објавио је књиге: Ут пицтура поесис (1996); Текст и интертекст (1999); Поетички облици, (2002); Прометејев пад. Интертекстуалност: драма, театар, филм, (2007); Разумјети лутку: огледи о трагању за архетипом (2017). За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 18. децембра 2018. године.
У петак, 17.маја у сали ЈУ Захумље са почетком у 18 часова, биће одржан
концерт Огњена Рашовића, виолончело. Организатор догађаја је ЈУ Захумље, а у
оквиру мајског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Огњен Рашовић је рођен 8. августа 2005. године у Никшићу, гдје је завршио
нижу музичку школу Дара Чокорило. Наставио је своје школовање у музичкој школи
Андре Навара у класи професора Богдана Асановића. Учествовао је на бројним
концертима и такмичењима. Похађао је мајсторске курсеве код професора: Сандре
Белић, Дејана Божића, Tess Remy-Schumacher и Цармен Марíа Елене Гонзáлез.
Освојио је бројне награде на државним и међународним такмичењима, међу
којима је и овогодишња прва награда на државном такмичењу.
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
