У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
У петак, 10. маја у 20 часова, у сали ,,Захумља“ наставиће се
манифестација ,,Дани Светог Василија“ када ће бити одржан програм под
називом ,,Сабрана дела академика Мира Вуксановића“. Сабрана дела
академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири
јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50
година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама.
О другом колу Сабраних дела Мира Вуксановића говориће проф. др
Драго Перовић и проф. др Душан Крцуновић, поздравну ријеч имаће
предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић а ријеч захвалности
академик Миро Вуксановић. Из литературе о књигама академика Мира
Вуксановића које су објављене у првом колу Сабраних дела одабране
реченице академика, професора универзитета, књижевних критичара и
писаца који више нису са нама читаће и програм водиће драмска умјетница
Вјера Мујовић.
Овај програм заједно организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена
општина, Општина Никшић и ЈУ Захумље.
Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).
Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман;
Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови,
записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари;
Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика;
Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман
у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске
приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите
приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о
надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и
записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна
путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве
Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози,
есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој)
поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем
разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и
аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9
томова, 18 књига).
Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске
књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120
књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања
дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова). Приредио је више зборника
и антологија. Добитник је више награда међу којима су: Награда
,,Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период
1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Награду „Лаза Костић” за
приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском
језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику;
Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Октобарску награду
Сомбора, Вукову награду и многе друге. На предлог Одељења језика и
књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и
уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5.
новембра 2015. У САНУ обавља више послова: управник Библиотеке САНУ
и уредник Трибине, председник и члан три академијска одбора, члан
Извршног одбора Огранка, покретач и уредник пет серија издања САНУ.
У четвртак, 25. априла, у просторијама ВЈ „Врабац“ у Озринићима, са почетком у 10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда“.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој дјететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача маште и интелектуалних способности, долази се до свих постављених циљева. Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Позоришна представа „Прст“ биће изведена у четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 20 часова. Представа је рађена по тексту младе ауторке из Приштине Дорунтине Баше, а улоге тумаче студенткиње мастер студија Факултета савремених уметности Андријана Драгнић и Јана Декански, под менторством редовног професора Божидара Ђуровића.
Учитај још
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
