Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
У оквиру манифестације „Дани породице Романов у Никшићу“, 21.7.2024. у порти Саборног храма Св. Василија са почетком у 20 часова, биће изведена дуодрама „Патријарх Павле-бити човјек међу људима и нељудима“.
Дуодраму ће извести глумци Милан Малбаша и Александар Дунић у режији Милана Руса.
Покровитељ је Општина Никшић, Туристичка организација – Никшић, НВО Пандурица и Саборни Храм Светог Василија Острошког, у организацији Јавне установе „Захумље“ и Никшићког позоришта.
Добро дошли.
У уторак, 9. јула у 19 часова, у сали ,,Захумља“ биће промовисана
књига ,,Бесмрт у Копенхагену“ аутора Вукића Антовића. О књизи ће
говорити: драматург Обрад Ненезић, професорица књижевности Велика
Перутовић, др Невенка Антовић, дипломирани физичар и аутор.
Модераторка програма биће Кристина Радовић, историчарка
умјетности и уредница програма у ЈУ,,Захумље“.
Вукић Антовић је рођен 20. октобра 2003.године у Никшићу. У родном
граду је завршио основну школу и гимназију. Године 2021. написао је драму
,,Бесмрт у Копенхагену“ која је извођена у неколико градова Црне Горе у
току 2022. године, као гимназијска представа. Од октобра 2022. живи у
Београду гдје студира археологију.
Организатор догађаја је ЈУ ,,Захумље“, а у оквиру јулског репертоара
Никшићке културне сцене 2024.
У уторак, 25. јуна у сали Јавне установе Захумље са почетком у 19 часова, одржаће се
Промоција збирке поезије „Житница” , аутора Радосава Бата Ђурковића.
О збирци говоре: проф. др Саво Лаушевић, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго
Перовић.
Модератор вечери је мр Илија Бајовић.
Организатор догађаја је Јавна установа Захумље, а у оквиру јунског репертоара Никшићке
културне сцене 2024.
У уторак, 18. јуна у 19 часова, Јавна установа Захумље за вас је припремила, представљање збирке
пјесама „Мрави из утичница“, аутора Павла Глигоровића.
О збирци ће говорити: Милена Симуновић Јововић, Весна Ковач и аутор
Стихове из збирке ће прочитати Радојка Драганић. Модераторка вечери је уредница програма у
Јавној установи Захумље, Кристина Радовић.
Програм се одржава у оквиру Никшићке културне сцене, предвиђене за јун, 2024. године.
Биографија аутора:
Павле Глигоровић је рођен на Цетињу. Пише од своје осме године. До сада је објавио свеску
поезије ,,Даждевњак на сунцу“ (2021). Збирка поезије ,, Мрави из утичница“ посвећена је
Павловим друговима Драгану Кнежевићу и Војину Стјеповићу. Павлова поезија носи дух
америчких пјесника 20. вијека, јер је велики љубитељ те поезије и сматра да је поезија из тог
периода ,, можда и нешто најбоље што је човјечанство виђело. Модерни слободни стих, ослобођен
је стега класичне поезије.“
Инспирацију проналази у празнини из које се појављују неки унутрашњи вјетрови који нас ломе и
уздижу. Мотиве налази у модерном животу, отуђености људи од људи, као и положају обичног
човјека. Једном приликом Павле је рекао: ,,Пишем поезију првенствено да бих спасио себе, а ако
некоме моја поезија помогне да преброди неке тешке тренутке у реду. Али првенствено пишем да
бих спасио себе од свег општег лудила…“
У уторак, 28. маја у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема десете сесије је Слика и филм, а гост ће бити проф. др Синиша Јелушић. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Напомена:ЈУ Захумље је за текућу годину планирала наставак пројекта из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат ће, као и досад, обухватити низ сесија чија ће основна тема бити феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феноменслике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити и о феномену слике говорити реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Биографија проф. др Синише Јелушића.
Студирао је на Филозофском и Филолошком факултету Београдског универзитета. На Филолошкомфакултету је дипломирао, магистрирао и докторирао. Студијски је боравио на неколико универзитета. Радио је као професор на Педагошкој академији у Београду, савјетник за међународну сарадњу у области кинематографије у Министарству културе Републике Србије и стални сарадник Института за књижевност и уметност у Београду (руководилац пројекта академик З. Константиновић). Редовни је професор Универзитета Црне Горе (Факултет драмских умјетности на Цетињу, Филозофски факултет/по позиву), на коме је предавао предмете: Компаративна књижевност; Историја и теорија драме и позоришта; Ауторске поетике; Драматологија; Методологија научног рада (мастер студије ФДУ). Од 1999/2000. до 2012. као професор по позиву на Филозофском факултету у Никшићу, предавао је предмете: Средњовјековна књижевност; Теорија књижевности I, II; Увод у теорију књижевности; Крлежа и Десница (специјални курс); Књижевност и филм (ментор/одгов. професор), Тумачење књижевног текста. Од 1999. до 2007. професор је по позиву Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево/БиХ (предмет: Историја и теорија свјетске драме и позоришта И, ИИ). Студијске 2020/2021 на истом универзитету по позиву је предавао предмете: Општа књижевност I и II; Теорија филма; Сценарио; Хришћанство и руска књижевност. Мастер и докторски курсеви: Филозофски факултет, Бањалука, Босна и Херцеговина/Република Српска (1999/2000): Методологија књижевно-научних истраживања, Филозофски факултет, С. Сарајево (Босна и
Херцеговина/Република Српска): Херменеутика драме, предмет: Методологија књижевно-научних истраживања (2002/03), Филозофски факултет Осијек (Хрватска): Театар и сјећање (2010/11). Стални је сарадник Института свјетске књижевности (ИМЛИ), РАН, (Российская академия наук, Институт мировой литературы им. А. М. Горького) на пројекту: Литературные взаимосвязи России XVIII–XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ http://www.imli.ru/ Члан је Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ; Редакционог одбора за критичко издање Сабраних дјела Петра ИИ П. Његоша ЦАНУ; Естетичког друштва Србије и БАК-а (Београдског аналитичког круга); Међународног редакционог савјета научних часописа: Вестник славянских культур, Государственная академия славянской культуры, Москва, Российская Федерация; Герменевтика древнерусской литературы – научни часопис
Одјељења древнословенских књижевности Института свјетске књижевности Руске академије наука (Отдел древнеславянских литератур ИМЛИ РАН); Научный поиск – научни часопис Ивановског државног универзитета (Ивановский государственный университет), Иваново, Русија. Међународне редакције online часописа Артос за знаност, умјетност и културу Умјетничке академије у Осијеку (Хрватска); инострани члан Образовног фонда браће Сергеја и Евгенија Трубецких Москва//„Образовательный фонд имени братьев Сергея и Евгения Трубецких" Москва.
У оквиру интертекстуалних истраживања књижевности и ликовних умјетности др Јелушић је аутор два експериментална филма: Мовие пицтурес Ђуре Јакшића (Фокус, Београд, 1996.) и Медитатионес Парисиорум (Фикс фокус, Београд – РТС Београд, 1998), који су приказани на фестивалима југославенског документарног и краткометражног филма у Београду. Поред више од 140 радова објављених у разним домаћим и страним научним и стручним публикацијама, објавио је књиге: Ут пицтура поесис (1996); Текст и интертекст (1999); Поетички облици, (2002); Прометејев пад. Интертекстуалност: драма, театар, филм, (2007); Разумјети лутку: огледи о трагању за архетипом (2017). За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 18. децембра 2018. године.
У петак, 17.маја у сали ЈУ Захумље са почетком у 18 часова, биће одржан
концерт Огњена Рашовића, виолончело. Организатор догађаја је ЈУ Захумље, а у
оквиру мајског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Огњен Рашовић је рођен 8. августа 2005. године у Никшићу, гдје је завршио
нижу музичку школу Дара Чокорило. Наставио је своје школовање у музичкој школи
Андре Навара у класи професора Богдана Асановића. Учествовао је на бројним
концертима и такмичењима. Похађао је мајсторске курсеве код професора: Сандре
Белић, Дејана Божића, Tess Remy-Schumacher и Цармен Марíа Елене Гонзáлез.
Освојио је бројне награде на државним и међународним такмичењима, међу
којима је и овогодишња прва награда на државном такмичењу.
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Истакнути књижевник, Рајко Палибрк, биће гост Трибине
„Свободијада“ Јавне установе Захумље из Никшића, у уторак, 14. маја у 19
часова. О дјелу Рајка Палибрка говориће Бојана Ђачић, директорица
Народне библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља и књижевница Милица
Бакрач, уредница трибине, док ће никшићкој публици своје стихове
говорити аутор. Ауторско вече Рајка Палибрка одржава се у оквиру мајског
репертоара културне сцене Никшића.
Рајко Палибрк, рођен је 30. марта 1963. године у Пљевљима. Основну
школу je завршио у Орљи и Градцу, а Гимназију у Пљевљима. Дипломирао је
на Правном факултету у Титограду, садашњој Подгорици 1987. године.
Завршио је и Школу новинарства Југословенског института за новинарство.
Од 1994. године бави се радио и телевизијским новинарством као новинар,
уредник и главни и одговорни уредник у РТВ Пљевља. Деценијама активно
учествује у културном животу Пљеваља. Сада је запослен у Општини
Пљевља.
За свој новинарски рад награђен је од стране Удружења новинара Црне
Горе, а за допринос раду Српске православне цркве одликован је од стране
Милешевске епархије орденом Белог анђела.
Као средњошколац почео је да пише и објављује поезију. Током
новинарског рада пише и објављује кратке прозне форме, прво у програму
РТВ Пљевља, а потом у књизи кратких прича „Јутарња прича“ (2010) у
издању Књижевног клуба „Далма“ из Пљеваља. Приредио је и монографију
цркве светих Апостола Петра и Павла на Јаворју код Жабљака, под насловом
„Ко очину душу не поштује, своју губи“ (2013). Српска књижевна задруга
Српског националног вијећа Црне Горе објавила му је збирку поезије „Како
смо вољели и умирали“ (2015). 2018. године, у издању Књижевног клуба
„Далма“ објавјен му је роман „Последњи Световидов престо“. Књигу поезије
„Чувари завјета – пјесме роду и љубави“ објавио је 2022. године у издању
Издавачког удружења „Стихом говорим“. Да се ради о итекако вриједном
књижевном подухвату потврђује и магистар Бојан Струњаш који је у
рецензији књиге поред осталог написао: „Рајко Палибрк има свој самостални
пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.
Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка
структура и савршен семиолошки модел. Лексичка вриједност ове лирике
налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по
својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и
језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и
најљепши перформанс у нашој поезији.“
Прозу и поезију објављивао је и објављује у бројним књижевним
часописима и публикацијама у Црној Гори и региону. Његова поезија
заступљена јер у десетинама антологија нове српске поезије. Члан је
Удружења књижевника Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у
Црној Гори.
У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
