У организацији ЈУ ,,Захумље“, у понедјељак, 13. маја у 17 часова, у сали
,,Захумља“ проф. др Богољуб Шијаковић одржаће предавање ,,Између норме и наде“.
Богољуб Шијаковић рођен је у Никшићу 6. августа 1955. године. Дипломирао је и
магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из
филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву.
Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
на предметима из области философије.
Од јесени 2000. до краја 2002. био је министар вјера у Влади СР Југославије, а од јула
- до марта 2011. министар вјера у Влади Републике Србије.
Објавио је књиге: Mythos, physis, psyche: Огледање у предсократовској „онтологији“ и
„психологији“ (1991, 22002), Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994),
Хермесова крила (1994), Amicus Hermes: Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen
Philosophie (1996), Историја, Одговорност, Светост(1997), Критика балканистичког
дискурса: Прилог феноменологији „другости“ Балкана (2000, 22001, 42009), Bibliographia
Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious
and Scienific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy
(2001), Between God and Man: Essays in Greek and Christian Thought(2002), Пред лицем
Другог: Фуга у огледима (2002), A Critique of Balkanistic Diskourse: Contibution to the
Phenomenology of Balkan ’Otherness’ (2004), Огледање у контексту: О знању и вјери,
предању и идентитету, цркви и држави (2009, 22011), La critique du discours balkanistique:
Contribution à la phénoménologie de l’ «altérité» des Balkans (2010), Универзитет и српска
тологија: Историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског
факултета у Београду: Истраживања, документација, библиографија (2010, коаутор
Александар Раковић), Брига за Жртву: Памћење Имена и Спомена Српске Жртве (2011),
Библиографија часописа „Луча“ (1984-2005) (2011), Пролегомена за византијску
философију и питање хришћанске философије: оријентисање, приступ, одређење, утицај
(2022); Норма и нада (2023) и Мишљење у плетиву историје: огледи из српске историје
(2023).
Поред тога, објавио је преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у
домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском,
француском, руском, италијанском, руском, италијанском, словеначком и бугарском.
Приредио је већи број стручних тематских зборника. Уредник је неколико стручних
периодичких публикација: часописа за философију и социологију Луча (Никшић, од 1992.
до 2006. главни и одговорни уреник), ревије Овдје (Подгорица, 1989-2003), Философских студија (Београд, 1991-1992), Богословља (Београд, од 2005), оснивач је и главни уредник међународног часописа Philotheos (International Journal for Philosophy and Theology, излази од 2001), као и периодичних публикација Библиографија српске теологије (од 2009) и Библиографија српске философије (од 2011), члан је (од 2004) међународне редакције Архива за средњовјековну философију и културу (Archiv für Mittelaltrelivhe Philosophie und Kultur); руководи пројектом „Српска теологија у двадесетом веку“ и уређује истоимени зборник (од 2007); ауторски је уредник философске библиотеке Aletheia (Никшић/Београд: Јасен). Објавио је неколике десетине превода стручних текстова са њемачког, енглеског, руског и грчког.
У петак, 10. маја у 20 часова, у сали ,,Захумља“ наставиће се
манифестација ,,Дани Светог Василија“ када ће бити одржан програм под
називом ,,Сабрана дела академика Мира Вуксановића“. Сабрана дела
академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири
јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50
година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама.
О другом колу Сабраних дела Мира Вуксановића говориће проф. др
Драго Перовић и проф. др Душан Крцуновић, поздравну ријеч имаће
предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић а ријеч захвалности
академик Миро Вуксановић. Из литературе о књигама академика Мира
Вуксановића које су објављене у првом колу Сабраних дела одабране
реченице академика, професора универзитета, књижевних критичара и
писаца који више нису са нама читаће и програм водиће драмска умјетница
Вјера Мујовић.
Овај програм заједно организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена
општина, Општина Никшић и ЈУ Захумље.
Миро Вуксановић рођен је 4. маја 1944. године у Крњој Јели (Црна Гора).
Од 1977. до 2021. године објавио је књиге: Клетва Пека Перкова, роман;
Горске очи, приповетке; Немушти језик, записи о змијама; Вучји трагови,
записи о вуковима; Градишта, роман; Тамоони, поеме и коментари;
Морачник, поеме; Далеко било, мозаички роман у 446 урокљивих слика;
Семољ гора, азбучни роман у 878 прича о ријечима; Точило, каме(р)ни роман
у 33 реченице; Кућни круг, роман у концентричном сну; Семољ земља,
азбучни роман о 909 планинских назива; Повратак у Раванград, биографске
приповести с прологом и писмом својих ликова; Отвсјуду, четири различите
приповетке с истим намерама; Семољ људи, азбучни роман у 919 прича о
надимцима; Читање таванице, приповедака 20; Клесан камен, огледи и
записи; Одабрани романи Мира Вуксановића (у три књиге); Бихпоље, поратна
путописна приповест с прологом Владимира Ћоровића и молитвом Иве
Андрића; Даноноћник, записи, коментари, изреке, мале приче, песме у прози,
есејчићи, сећања и разни осврти; Силазак у реч, О (српском) језику и (својој)
поетици; Изабрана дела у пет књига; Насамо с Миланом Коњовићем
разговори, ликови, осврти; Даноноћник II; Разговор с Немањом, биографска и
аутопоетичка сабирања; Бројчаник, путописни дневници; Сабрана дела (9
томова, 18 књига).
Покретач је и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске
књижевности Издавачког центра Матице српске (2010-2021 објављено 120
књига). Иницијатор и председник Уређивачког одбора Критичког издања
дела Иве Андрића (2017-2021. изашло 19 томова). Приредио је више зборника
и антологија. Добитник је више награда међу којима су: Награда
,,Мирослављево јеванђеље” за најбољу прозну књигу у Југославији за период
1997-2000; Награду за уметност Вукове задужбине; Награду „Лаза Костић” за
приповедну прозу; НИН-ову награду критике за најбољи роман на српском
језику; Награду „Меша Селимовић” за најбољу књигу на српском језику;
Награду „Михајло Пупин” за укупно стваралаштво, Октобарску награду
Сомбора, Вукову награду и многе друге. На предлог Одељења језика и
књижевности изабран је за дописног члана Српске академије наука и
уметности (САНУ) 5. новембра 2009. За редовног члана САНУ изабран је 5.
новембра 2015. У САНУ обавља више послова: управник Библиотеке САНУ
и уредник Трибине, председник и члан три академијска одбора, члан
Извршног одбора Огранка, покретач и уредник пет серија издања САНУ.
ЈУ ЗАХУМЉЕ Никшић поводом 200 година од рођења пјесника Бранка Радичевића у оквиру Трибине Свободијада расписује конкурс за ученике основних и средњих школа из Црне Горе на тему:
ЂАЧКИ РАСТАНАК
(Тема конкурса може да се односи на завршетак календарске школске године, на завршетак школовања у основној и средњој школи и гимназији, љетњи распуст, љетњи одлазак у завичај, на море и на сва она мјеста гдје дјеца током љета не сретају пријатеље из школе.)
Ученици своје поетске и прозне радове могу слати у периоду од 15. априла до 31. маја на поштанску адресу:
ЈУ Захумље, ул V пролетерска, број 17.
Радове није дозвољено слати путем електронске поште.
Уручење награда најбољим младим ствараоцима одржаће се на Фестивалу ,,Ђачки растанак“ који ће се одржати 10. и 11. јуна у сали Захумља са почетком у 11 часова, о чему ће управе школа награђених ученика бити благовремено обавјештене.
Срећно!
Захумље, 25. април, у 19 часова.
О књизи говоре:
Мр Славко Милић, књижевник
Мр Илија Бајовић, историчар
Спасоје Бајовић, књижевник и књижевни критичар
Снежана Пејовић, професор и пјесникиња
Аутор
Одломке из књиге ће читати, драмски умјетник, Миро Николић.
Књига је у издању Општине Плужине и Књижевне заједнице “Владимир Мијушковић”.
Добро дошли.
У четвртак, 25. априла, у просторијама ВЈ „Врабац“ у Озринићима, са почетком у 10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда“.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој дјететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача маште и интелектуалних способности, долази се до свих постављених циљева. Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Представљање критичког издања (текстологија), „Шћепан Мали“, Петра Другог Петровића Његоша, одржаће се у сали никшићког Захумља у уторак. 23. априла са почетком у 18 часова. Приређивач критичког издања је проф. др Радмило Маројевић, а издавачи су ЦИД (Подгорица) и Народни музеј (Цетиње), 2020.
О критичком издању књиге „Шћепан Мали“ пред никшићком публиком говориће: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Драго Перовић и проф. др Радмило Маројевић, водитељ програма биће књижевница Милица Бакрач.
Приређивач књиге „Шћепан Мали“ (критичко издање, текстологија) проф. др Радмило Маројевић студирао је упоредо на Факултету политичких наука и Филолошком факултету Универзитета у Београду. 1972. године дипломирао је на Филолошком факултету у Београду а 1973. дипломирао је на Факултету политичких наука. На Филолошком факултету Београдског универзитета магистрирао је 1974. а докторирао 1980. године, када је изабран и за доцента, за ванредног професора 1984. а за редовног 1988. Био је лектор српског језика на Московском универзитету и гостујући професор на факултетима у Никшићу, Источном Сарајеву, Бањој Луци, Нишу и Подгорици.
За професора-емеритуса изабран је 2019. на Паневропском универзитету Аперион у Бањој Луци. За академика МСА (Међународне Словенске Академије наука и умјетности) изабран је 1992.
Радмило Маројевић је био руководилац више научних пројеката; члан Удружења књижевних преводилаца Србије, предсједник Жирија за додјелу награде „Милош Ђурић”. Први је предсједник Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима, предсједник Савеза славистичких друштава Србије, предсједник Српског фонда словенске писмености и словенских култура и предсједник Јужнословенског одјељења Међународне словенске академије наука.
Радмило Маројевић је покренуо је и уређивао часопис „Славистички зборник”. Био је главни уредник часописа „Речи”. Такође, био је члан редакција часописâ „Мостови”, „Српски језик” и „Стил”. Био је непосредни организатор научних и стручних скупова у Београду, Новом Саду и Подгорици. Учествовао је на међународним конгресима слависта у Кијеву, Софији, Братислави, Кракову, Охриду и Минску; на конгресима Међународне асоцијације професора руског језика и литературе у Прагу, Будимпешти, Москви, Регенсбургу и Братислави. Учесник је словенско-евроазијских конгреса у Нижњем Новгороду и Москви, те на бројним састанцима слависта у Струги, Сарајеву, Будви, Нишу и Врњачкој Бањи, као и југословенским ономастичким конференцијама у Мостару, Доњем Милановцу и Приштини и на двије украјинске ономастичке конференције, у Одеси и Ужгороду.
Радмило Маројевић је одржавао предавања на Московском, Петроградском и Одеском универзитету, те на Коларчевом универзитету у Београду. У зборницима и реномираним часописима бивше Југославије и Русије објавио је импозантан број научних радова.
Објавио је стотинак расправа и чланака на руском језику, у руским часописима и научним зборницима у Москви, Тверу, Ужгороду, Кијеву, Петрограду. Објавио је више од двадесет књига, преко осамсто чланака, приказа, превода и других публикација. Више Маројевићевих радова је приказано или цитирано у страним научним публикацијама. Био је ментор и научни руководилац при изради бројних дипломских и магистарских радова и двадесетак докторских дисертација из русистике, бохемистике и србистике.
Нова књига поезије „Откуп“ пјесника Андрије Радуловића биће
представљена у уторак, 16. априла са почетком у 19 часова у сали ЈУ
Захумље у Никшићу на Трибини Свободијада.
Учитај још
Позоришна представа „Прст“ биће изведена у четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 20 часова. Представа је рађена по тексту младе ауторке из Приштине Дорунтине Баше, а улоге тумаче студенткиње мастер студија Факултета савремених уметности Андријана Драгнић и Јана Декански, под менторством редовног професора Божидара Ђуровића.
Учитај још
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
