Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
У четвртак, 3. октобра у Концертној сали музичке школе Дара Чокорило, у Никшићу, у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема једанаесте сесије је Слика, књижевност и позориште, а гост ће бити Вида Огњеновић, књижевница и редитељка.
Разговор са уваженом гошћом ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Организатор трибине је ЈУ Захумље у сарадњи са Музичком школом, а у оквиру октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена: ЈУ Захумље наставља са пројектом из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат обухвата низ сесија чија је основна тема феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феномен слике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима.
У програму ће се представити, и о феномену слике говорити, реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Настављамо са нашом традиционалном активношћу, а ријеч је о посјети основним школама, која упознаје младе људе са поезијом наших чланова и Књижевним клубом „Поента поетика“, отварајући им врата нашег клуба како за учлањење, тако и за учешће на бројним манифестацијама.
Данас, 3. октобра, са почетком у 10.40 часова биће одржан поетски час „Поента је поетика“ у ЈУ ОШ „Милева Лајовић Лалатовић”, поводом обиљежавања 10 година постојања клуба „Поента поетика“.
Својом поезијом ученицима представиће се чланови нашег клуба, Ђурђина Јововић, Јована Сарић, Марија Драганић Вулановић и Радојка Драганић.
У уторак, 24. септембра у 20 часова, у сали Захумља на трибини Агора говориће се на нову тему под називом Само дјела љубави остају како би, присјећајући се истоименог дјела академика Владете Јеротића, обиљежили стогодишњицу од рођења овог психолога и психотерапеута. Уредница ове трибине, Анђела Пековић, разговараће са новинаром и аутором тв-серијала Агапе, Александром Гајшеком чији је стални гост-домаћин у његовој ауторској емисији био академик Јеротић.
На трибини чућемо више о професору Јеротићу, његовом стваралачком раду, животу као и о његовим предавањима за која већина тврди да су била права ремек-дјела бесједништва.
Владета Јеротић рођен је у Београду 1924. године. У родном граду је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију а психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је најприје као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је шеф психотерапеутског одјељења у болници „Драгиша Мишовић“ у Београду. Преко двадесет година предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Владета Јеротић био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018. у Београду.
Подсјећамо да трибина Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Овај догађај је дио Септембарских дана културе у Никшићу2024. године.
07. септембар, 2024.
11:30 ДЈЕЦА 6-7 ГОДИНА
13:00 ДЈЕЦА 8-9 ГОДИНА
14:30 ОСТАЛИ
Резултати аудиције ће бити од понедјељка 09.09.2024 на огласној табли ЈУ “Захумље”
Дјеца која прођу аудицију биће чланови ДЈЕЧИЈЕГ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА.
Дјеца која не прођу аудицију имају могућност да буду дио ДЈЕЧИЈЕ РЕКРЕАТИВНЕ ГРУПЕ.
Срећно!
Познати српски књижевник, Гојко Ђого, биће гост Трибине Свободијада ЈУ Захумље у уторак, 10. септембра. На трибини која почиње у 19 часова и одржава се у оквиру Септембарских дана културе Никшића, о дјелу Гојка Ђога говориће књижевник Будимир Дубак а одломке из Ђоговог дјела читаће сараднице у настави са Студијског програма за српски језик и књижевност у Никшићу, Теодора Чукић и Ксенија Ђукић. Уредница трибине је књижевница Милица Бакрач.
Гојко Ђого је рођен 21. септембра 1940. године у Влаховићима код Љубиња, у Херцеговини. Основну школу похађао је у родном месту, а гимназију у Стоцу. Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1964. године.
Након хапшења и судског процеса 1981. због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је на двије године затвора. Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана коју је једним дијелом издржао. Иако је судском одлуком враћен на посао, неколико година није могао објављивати нити јавно наступати. Овај „случај“ био је повод за забрану или „повлачење из продаје“ више књига, листова и часописа који су се солидарисали са пјесником. Одлазак пјесника у затвор 1983. године био је повод за организовање значајних протестних вечери.
Објавио је, у више издања, књиге пјесама: Туга пингвина, Модрица, Кукута, Вунена времена, Изабране и нове песме, Црно руно, Вунена времена са Оптужницом и Одбраном на суду и многе друге. Његове пјесме и есеји преведени су на петнаестак језика међу којима су енглески, француски, њемачки, руски и шпански.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног члана 21. јуна 2004. године. Члан је Српског ПЕН центра.
