У уторак, 18. марта у 19 часова, у сали Захумља на трибиниАгора биће ријечи о књижевнику и сценаристи Бранимиру Шћепановићу (1937–2020), односно о његовом роману Уста пуна земље који је, закључно са прошлом годином, објављен тачно прије пола вијека (1974) и који је, са десетим издањем на српском језику, прешао тираж од 100.000 примјерака. Овај Шћепановићев роман се, уз новелу Смрт господина Голуже, сматра његовим најбољим дјелом а за које је добио и Октобарску награду града Београда као и награду Димитрије Митриновић. О роману Уста пуна земље, књижевноисторијском контексту и околностима настанка романа, о опсесивним темама Бранимира Шћепановића, о филмичности и филмској адаптацији његових дјела, о актуелности теме романа и његовој фабуларној линији сазнаћемо из разговора др Весне Тријић, књижевне критичарке и Анђеле Пековић, уреднице трибине Агора.
Весна Тријић (1975), књижевна критичарка, књижевна историчарка и библиограф. Дипломирала је и докторирала на Филолошком факулетету Универзитета у Београду. Њене књижевнокритичке приказе је дуже од деценије редовно објављивао београдски дневник Блиц, док их данас емитује Радио-телевизија Србије, у Културном дневнику. Есеје објављује у књижевним часописима и зборницима. Ауторка је студије Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш, збирке књижевноисторијских радова Приче у есејима и критикама и коаутор Библиографије Јеврејског аламанаха, за који је написала и обимну уводну студију. Добитница је Награде „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику, као и Награде „Димитрије Богдановић“, за најбољу књигу из области хуманистичких дисциплина. Ради у Народној библиотеци Србије.
У четвртак, 06. марта у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, биће представљен роман Угашена лоза, ауторке Иване Вавић Милић. Књига је објавила у издавачка кућа Нова ПОЕТИКА, а о њој ће говорити професори књижевности Весна Миљанић и Михаило Перошевић, који ће уједно и читати одломке из исте. Вече ће музички обојити Вељко Вучуровић, гитара и Ивана Вавић Милић, саксофон. Модераторка вечери биће Кристина Радовић, уредница програма у ЈУ Захумље.
О ауторки: Ивана Вавић Милић је награђивана стручњакиња из области људских ресурса, превођења и књижевности, са богатим професионалним искуством у раду са међународним организацијама, корпорацијама и другим институцијама. Дипломирала је енглески језик и књижевност на Универзитету Црне Горе, а тренутно завршава мастер студије из међународне економије. Њено стручно знање употпуњено је сертификатом судског тумача за енглески језик, што јој је омогућило да се истакне у симултаном и консекутивном превођењу за организације попут ОСЦЕ-а, амбасада и међународних компанија. Ивана је посебно позната по свом раду на превођењу књига, гдје се истиче њен допринос превођењу ђела “Најјачи Индијанац на свијету” америчког писца Схермана Алеџиеја. Ова књига, богата културним и књижевним нијансама, представља изазов за преводиоца, али Ивана је својим радом успјела вјерно пренијети дух и тон оригиналног текста, доприносећи културној размјени између два језика и књижевне традиције. Кроз свој рад, Ивана је континуирано доприносила обогаћивању црногорске књижевне и културне сцене, бавећи се и музиком – активно свира алт саксофон и дугогодишња је чланица Градске музике Никшић. За свој допринос пословном свијету и иновацијама у подручју људских ресурса, награђена је престижним признањем “40 Ундер 40” за југоисточну Европу, чиме је препозната као један од водећих младих професионалаца у региону. Почетак радног ангажмана је везује за Телевизију Никшић, потом Телевизију Црне Горе гђе је радила као новинарка, водитељица и уредница програма. Кроз разноврсност интересовања, највише воли да се посвети преводилаштву, читању књига и страствени је љубитељ шетњи кроз природу и путовања са својом ђецом – Стефаном и Лазаром, и супругом Марком.
Бећир Вуковић гост на Трибини Свободијада ЈУ Захумље из Никшића Трибина Свободијада ЈУ Захумље из Никшића у оквиру које ће бити представљена нова збирка пјесама „Понети на пусто острво“, књижевника Бећира Вуковића, одржаће се у уторак, 4. марта у сали никшићког Захумља са почетком у 19 часова. Вуковићева нова књига објављена је у издању издавачких кућа Ободско слово из Подгорице и Штампар Макарије из Београда (2024), и о њој ће пред никшићком публиком говорити: књижевник и књижевни критичар, мр Милорад Дурутовић, књижевник и издавач издања, Радомир Уљаревић, књижевник и предсједник Књижевног друштва Његош, Милутин Мићовић и уредница Трибине Свободијада и менаџер за културне манифестације ЈУ Захумље, књижевница Милица Бакрач. Бећир Вуковић је рођен у Колашину 1954. године. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, Општу и југословенстку књижевност. До сада је објавио деветнаест збирки поезије. Добитник је више значајних књижевних награда: „Марко Миљанов”, „Ристо Ратковић”, „Видовданска повеља”, Унирексовa повељa „Азбучник“, „Кочићево перо”, „Златнa значкa културно-просвјетне заједнице Србије“, „Печат Hерцег Шћепана”, „Златно перо Русије“, „Миодраг Ћупић“, „Великa граматa“ Друштва књижевника Косова и Метохије и др. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и један од оснивача Струковног удружења књижевника Црне Горе. Предсједник Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, члан је Словенске академије књижевности и умјетности и главни и одговорни уредник часописа Српски југ. Пјесме су му преведене на енглески, француски, руски, грчки, бугарски, македонски, јерменски, италијански, кинески, пољски, турски и италијански језик. Представљање књиге Бећира Вуковића одржава се у оквиру репертоара мартовске културне сцене Никшића.
У уторак 28. јануара, у сали никшићког Захумља, као гост трибине „Свободијада“, своје стваралаштво представиће књижевник и преводилац Зоран Костић из Бања Луке. Трибина „Свободијада“ почиње у 19 часова. Уз бесједу и поезију коју ће никшићкој публици говорити Зоран Костић, културно-умјетнички дио програма употпуниће ученици Гимназије „Свети Сава“ из Подгорице. Уредник трибине је пјесникиња Милица Бакрач. Зоран Костић је рођен 1948. године на Цетињу, гимназију је похађао у Никшићу и Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду. Објавио је више од двадесет поетских књига (неке и у више издања), више књига драма као и преведене литературе. Осим поезије, драма и филмских сценарија, Зоран Костић пише прозу, публицистику и есеје, углавном о стваралаштву руских пјесника и прозаиста – Пушкина, Љермонтова, Тјутчева, Буњина, Блока, Булгакова, Туроверова, Гудзенка, Твардовског, Горбовског, Кузњецова), преводи са руског језика. Осим двије књиге Пушкинових стихова, у свом преводу објавио је књиге изабраних пјесама Ивана Буњина, објавио је „Коњића Грбоњића“ – роман у стиховима дјечијег класика Павела Јершова, „Избор“ из Чеховљевих прича и драма, „Избор“ из поезије Валерија Латињина као и поетско дјело „Џингис Кан“ Виктора Слипенчука, роман истог аутора „Звездани спас“ и прозна дјела „Иркут“ и „Сајана“ савременог руског романописца Валерија Хајрјузова. Костићева поетска, прозна и драмска дјела преведена су на осамнаест свјетских језика, а многе његове пјесме и поеме, око 150 њих, уврштене су у више значајних антологија и избора српске, а неколико ауторских пјесама, као и више преводних, уврштено је у школске програме. Костић је добитник бројних награда и признања: „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије, „Видовданске повеље“, „Шумадијских струна“, „Шушњар“. Костићеве драме, које се изводе на сценама позоришта Републике Српске, Србије, Црне Горе, Русије и Бјелорусије, награђиване су престижним домаћим и међународним признањима („Тринаести дан“ – најбољи драмски текст „Кочићева српска сцена“, Приједор, 2003, и награда округлог стола Међународног позоришног фестивала „Златни Витез“ – Москва, 2003, „Кома“ – „Бронзани Витез“ на Међународном позоришном фестивалу „Златни Витез“, Минск, 2005, и на истоименом фесивалу, 2007. године у Москви – „Бронзаном дипломом“ награђена је драма „Пут за Цариград“ као предложак истоимене представе у извођењу ансамбла Савременог драмског театра Бјелорусије). Костић је добитник и Гран-при награде „Златни Витез“ на истоименом фестивалу у
руском граду Тамбову (2002) као сценариста документарног филма „Трепетова“. Добитник је и престижних књижевних награда: „Бранко Ћопић“, „Грачаничке повеље“, „Петар Кочић“, Козарског вијенца „Скендер Куленовић“, „Змајева награда“ (Матица Српска, Нови Сад), као и признањем Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“. Зоран Костић је члан Удружења Књижевника Србије, Савеза Писаца Русије, као први, послије Октобарске револуције, инострани писац. Члан је Удружења Књижевника Републике Српске, био и његов предсједник, и Међународне Свесловенске Академије Наука и Умјетности (Москва, од 1993. г.). Недавно је објављена и Костићева „Антологија руске поезије XIХ и XX вијека“ (са пјесмама 90 аутора у његовом преводу на српски језик). Зоран Костић Живи у Бањој Луци.
За књигу старих и нових пјесама „Сто једанаест“ (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013.г), Костић је добио двије престижне награде „Грачаничку повељу“ (Грачаница, 2013) и „Петровдански вијенац“ (Калиновик, 2014.). Престижним признањем „Петар Кочић“ (Република Српска) за свеукупно књижевно стваралаштво, З. Костић је награђен 2015.године, а Козарски вијенац „Скендер Куленовић“ додијељен
му је 2016.године за књигу пјесама „ТАЧЕ ПЕЧАТ“ (Арт-принт,Бања Лука).Титулари поменутих угледних признања („Калиновачки поетски вијенац“, односно „Завичајно друштво Петар Кочић“), издавачи су двије најновије књиге овог аутора (објав љене 2016.г) – изабраних пјесама под насловом „Изгубине“, односно изабраних поема насловљених као „Бeзанђеље“. За своје књижевно и преводилачко стваралаштво З. Костићу је 2015.године уручено и престижно међународно признање „Кирил и Мефодиј“(Међународни фонд словенске писмености и културе, Русија), а
године – „Златни витез“. За књигу нових пјесама „Пулсквамперфекта“(1918.г, Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорице), овај аутор је овјенчен престижним признањем – „Змајева награда“(Матица Српска, Нови Сад, 1919), као и признањем Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“.
Јавна установа Захумље – Никшић у оквиру Трибине „Свободијада“
расписује литерарни конкурс на тему „Мама је глагол од глагола радити“ (за ученике основних школа) и „По мајци се познају јунаци“ (за ученике средњих школа и гимназија).
Конкурс је отворен од 23. јануара до 28. фебруара 2025. године, а право учешћа имају сви ученици од 1. до 9. разреда основних школа и ученици од
до 4. разреда средњих школа и гимназија из Црне Горе.
Број радова које један ученик може послати (поезија, проза) није ограничен. Додјела награда ће се одржати у сали Захумља, 8. марта (субота) са почетком у 12 часова, у оквиру пригодног програма посвећеног мајци o чему ће награђени ученици и њихови наставници, ментори и професори бити
благовремено обавјештени.
Радове ученика са сљедећим подацима (име и презиме ученика, разред, школа, број телефона, адреса, име и презиме предметног наставника) слати
искључиво на поштанску адресу: ЈУ Захумље, V пролетерска, број 17 Никшић.
Овогодишњи Фестивал за дјецу и младе „Мама је глагол од глагола радити“ ЈУ Захумље организује у сарадњи са Туристичком организацијом Никшић.
Новица Ђурић, рођен 1956. године у Дријенку (Колашин).
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ: Трагом живота (1973.) – поезија – Клуб, Бијело Поље; Узалудна врата (1980.) – поезија – Књижевна омладина Црне Горе, Титоград; Дрво у тами (1986.) – поезија – Удружење књижевника Црне Горе, Титоград; Страх од сличности (1986.) – поезија (прво издање) – Универзитетска ријеч, Титоград; Страх од сличности (1987.) – поезија (друго издање) – Универзитетска ријеч, Титоград; Кућни тамничар (1990.) – поезија – Универзитетска ријеч, Титоград; Божја дјеца (1996.) – поезија – Ободско слово, Ријека Црнојевића; Милица словарица (1999.) – књига поезије за децу – Октоих, Подгорица; Мој разговор с њима (1990.) – књига интервјуа – НИП Унирекс Никшић; Свјетлост и сјенке под Ловћеном (2008.) – проза – Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица; Десанка Максимовић– Жена која је само вољела (2008.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Вуко – Мит који се сам уздигао (2008.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Од обећања до испуњења (2009.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Јави ми да сам жив (2009.) – поезија – Орфеус, Нови Сад; Савиним стопама Лелејском Гором (2011.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Невјерно срце (2013.) – поезија – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Роман ти причам (2013.) – проза – Српска књижевна задруга, Београд; Бос по ријечима (2014.) – поезија – МС Издавачки центар, Подгорица; Косово Мајко (2015.)–поезија – Партенон, Београд; Свуд ме има, кришом вирим (2016.)–књиге поезије за дјецу – Књижевна задруга СНС, Подгорица; У тебе се уздам( 2018.) – есеји, ИТП Унирекс, Подгорица; Камени Јахачи (2018.) – изабрана поезија – ИТП Унирекс, Подгорица; Роман ти причам (2018.) – изабрана проза – ИТП Унирекс, Подгорица; Душа пред храмом (2018.) – проза – ИИУ Светигора и
ЗАСТУПЉЕН У АНТОЛОГИЈАМА:„Нови Јенисејски писци“, Москва (2016.), „Дарови европске приче“ Бања Лука (2016.), „Атлас европске лирике“, Бања Лука (2013), „Антологија Унирексове љубавне поезије“, Београд (1999. ), „Антологија – Стварања“ (2008.), „Антологија – Писмо“ ( 2008.), „Антологија – Језерски врх“ (2012/2013.), „Антологија – Боже правде“, Подгорица (2006.), „Антологија – Књига радости“, Москва (2012.), „Антологија савременог стваралаштва за дјецу“, Београд (2015.), „Моја љубавна пјесма“, Загреб (2012.), „Прошетала царица Милица“, Београд (2015.), „Антологија – Гаврило, у пјесми ослобођен“, Бања Лука (2018.) и Антологија – „Андрић, кога има“, Бања Лука, (2017.) „Боготражитељи“, Београд (2002.).
НАГРАДЕ ЗA КЊИЖЕВНОСТ: Друга награда на „Гимназијади ’76.“ (1976.), Друга награда „Мајска руковања“, југословенски фестивал поезије, Подгорица, 1983. године, Национална награда Савеза писаца Русије „Златно перо Русије“ – сребрни лауреат, 2010. за књигу Јави ми да сам жив (2009.), Унирексова награда за прозу „Душан Костић“ за 2012. годину за књигу Савиним стопама Лелејском Гором (2011.), Награда Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов“ за књигу Роман ти причам (2013.), Национална награда Савеза писаца Русије „Златно перо Русије“ (златни лауерат – 2015.), Почасни Орден хероја рада (2015.), Савеза писаца Русије за заслуге у области зближавања култура, умјетности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана и Медаља „Цар-Риба“ за поезију, Међународни културни центар и издавачка кућа „Краснојарско Васкрсење“ – Русија (2016.)
ЗA НОВИНАРСТВО:Награда за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе, 2016., Награда за животно дјело „Вељко Влаховић“ Удружења новинара Црне Горе, Награда Удружења новинара Црне Горе за репортажу „Бошко Пушоњић“, 1996. године, Прва награда Удружења новинара Црне Горе, 1988. године, Друга награда Удружења новинара Црне Горе, 1994. године, Прва награда дневне новине „Дневник“, Нови сад, 1997. године и Награда за новинарство новосадског „Дневника“, 1994. године.
Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик.
Поред поезије и прозе, Ђурић пише есеје, критику…
Новица Ђурић је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, а претходно је био предсједник Удружења новинара Црне Горе.
Био је главни и одговорни уредник „Омладинског покрета“, Прве црногорске илустроване ревије „Покрет“, дневника „Глас Црногорца“, ТВ ВНС, први главни и одговорни уредник дневника „Дан“. Био је шеф дописништва новосадског „Дневника“ за Црну Гору, новинар “Вечерњих новости“, „Политике“…
Сарађивао је и сарађује са бројним часописима, издавачким кућама у Црној Гори и региону.
У четвртак, 5. децембра у 19 часова, у сали Захумља на трибиниАгора биће ријечи о једном од највећих писаца који је извршио огроман утицај на књижевност 20. вијека – Фјодору М. Достојевском, односно фокус интересовања биће визија човјека какву је Достојевски дао пишући неке од највећих својих романа какви су Записи из подземља, Браћа Карамазови, Злочин и Казна и др. Овај руски метафизичар који је свој стваралачки потенцијал усмјеравао ка човјеку и његовој представи о свијету, Богу и другом човјеку и данас је актуелан, његова дјела се наново ишчитавају и за њега важи мишљење да је био неприкосновени познавалац људске душе. О томе шта његову мисао о човјеку чини актуелном, која питања постављамо и данас, имамо ли одговоре на њих и шта о човјеку можемо сазнати читајући дјела Достојевског – разговараће уредница трибине Агора, Анђела Пековић, са проф. др Јованом Поповим и др Јасмином Ахметагић чије су књиге Горди и понизни (СКЗ, Београд, 2024) и Књига о Достојевском (Блум издаваштво, Београд, 2024) разлог више да се говори о овом руском писцу.
Јован Попов (1962) је историчар и теоретичар књижевности, компаратиста и преводилац. Рођен је у Новом Саду, гдје је завршио основну школу и гимназију; дипломирао је, магистрирао и докторирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Студије у рангу данашњег мастера завршио је у Европском универзитетском центру Универзитета Нанси II у Француској. Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Добитник је награде Николај Тимченко за 2020. годину, као и награде Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу у 2006. години, односно за најбољи превод у 2003. години. Аутор је више књига.
Јасмина Ахметагић (1970) је теоретичарка и критичарка књижевности, рођена у Београду гдје је дипломирала и докторирала на Филолошком факултету. Добитница је награде Никола Милошевић 2014. године и награде Исидоријана. Ауторка је више књига. Ради у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић.
У издању Института за српску културу (Никшић, 2024), објављена је књига чији су приређивачи двојица аутора, др Љубомир И. Милутиновић и др Будимир Р. Алексић, „Епски пјевачи Андрије Лубурића“, чије ће прво представљање бити одржано у сали никшићког Захумља, у уторак, 15. октобра са почетком у 19 часова у оквиру репертоара октобарске културне сцене Никшића, а на промоцији ће учествовати: потпредсједник Владе Црне Горе, проф. др Будимир Алексић, проф. др Мирослав Додеровић, мр књижевник и политиколог Александар Ћуковић и уредница Трибине „Свободијада“, књижевница Милица Бакрач. Овој књизи претходило је такође престижно издање Института за српску културу (Никшић, 2023), такође истих приређивача, др Љубомира И. Милутиновића и др Будимира Р. Алексића, „Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића.“ Одломке из епских пјесама заступљених у књизи „Епски пјевачи Андрије Лубурића“ у Захумљу ће пјевати уз гусле чланови Друштва за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из Подгорице, народни гуслари: Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир Арсенић, Васо Ђондовић, Жељко Вукчевић и Миладин Анђелић. Као рецензенти новог издања епских пјесама које је сакупио Андрија Лубурић на 1136 страна потписују се: проф. др Мирослав Додеровић (Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет) и проф. др Биљана Бабић (Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет). Уредник издања је др Никола Маројевић, издавач др Будимир Алексић, лектор др Драгомир Козомара а књига је објављена у едицији Монографије, књига 60. Фотографија на насловној страни ауторство је Алојза Шмауса: Танасије Вућић и Андрија Лубурић (Берлин, 1927). У уводу издања приређивачи наглашавају да је Андрија Лубурић значајан записивач и сакупљач епских народних пјесама и да његова збирка има историјско-хроничарски карактер. „Лубурићеву збирку чини близу осам стотина пјесама са више од двјеста хиљада стихова. Највише је пјесама о Бају Пивљанину (око осамдесет). Наводимо најпознатије Лубурићеве пјеваче и њихов број пјесама заступљен у овој студији. То су Танасије Вућић из Бијеле код Шавника (1), најталентованији епски пјесник-пјевач и гуслар, Шуто Роћеновић из Жупе Никшићке (10), Мишур Дуловић из Доње Мораче (15), Павле Косановић из Бањана (11), Митар Вујачић из Грахова (9), Крсто Бјелица из Рудина (6), Никола Лазарев Вујовић са Чева (12), Видак Никчевић из Пјешиваца (9), Тривко Бучалина из Голије (9), Вуле Окиљевић из Гацка
(14), Вуле Рњез из Невесиња (9), Новица Цвијовић из Пљеваља (11) и Богдан Зоговић из Полимља (13).“
Промоција књиге “Тома Здравковић – Записано у времену” аутора Николе Канкараша биће одржана у четвртак 10. октобра у сали никшићког “Захумља” са почетком у 18.30 х.
О књизи ће у име издавача говорити директор РТВНК Никола Марковић, мр Горан Радојичић, лектор, музичар Иван Пековић и аутор.
У музичком дијелу програма наступиће вокални солиста Мирко Ћалић и хармоникаш Иван Пековић.
Модераторка вечери биће историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље” Кристина Радовић.
Догађај је дио октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024.
Напомена:Првенац никшићког новинара и публицисте до сада је промовисан на Сајму књига у Подгорици, на Новом Београду, у Печењевцу и Скадарлији.
Издавачи су Космос издаваштво из Београда, Нова књига из Подгорице и Радио телевизија Никшић. Лектуру и коректуру је радио мр Горан Радојичић, док су рецензенти новинари и књижевници Александар Саша Гајовић и Раша Томановић.
Опсежном анализом биографије и стваралаштва великана југословенске музичке сцене Канкараш се бави више од десет година, а у књизи су заступљени интервјуи са тридесетак личности: његовом породицом, пријатељима, колегама и сарадницима. Штиво обилује великим бројем новинских текстова и интервјуа из периода од 1968. до 1991. године, а илустровано је са око 300 фотографија из приватног живота и каријере. У књизи су заступљени и осврти књижевника и музичких критичара попут Ђорђа Матића, Дејана Стојиљковића и Синише Шкарице.
Биографија аутора:
Никола Канкараш (1995) рођен је у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2018. године на Факултету политичких наука у Подгорици, на смјеру Међународни односи. Као новинар радио је у Информативној агенцији МИНА, Радио телевизији Подгорица и Радио телевизији Никшић.
Канкараш пише о разнородним темама, са посебним фокусом на југословенску музичку сцену и личности које су је обиљежиле.
Регионалну јавност заинтересовао је књигом “Тома Здравковић – Записано у времену”, коју су 2024. године објавили Космос издаваштво, Нова књига и Радио телевизија Никшић.
Проучавањем лика и дјела Томе Здравковића бави се од 2011. године, а упоредо и сакупљањем његових носача звука: грамофонских плоча, аудио и видео касета, компакт-дискова, новинских чланака и књига.
Од 2014. до 2021. године уређивао је Фејсбук страницу “Томислав Тома Здравковић”, као најкомплетнију интернет базу података о овом умјетнику и сублимат годинама прикупљаних новинских текстова, фотографија и видео снимака.
Са издавачком кућом “Цроатиа Рецордс” 2015. године сарађивао је на реализацији Антологије Томе Здравковића, а аутор је и каталога са његовом цјелокупном дискографијом.
Учествовао је и као стручни консултант на документарном филму “То је Тома” (2021), у продукцији City групе из Ниша и Центра за културу Алексинац.
