У четвртак, 25. априла, у просторијама ВЈ „Врабац“ у Озринићима, са почетком у 10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда“.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој дјететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача маште и интелектуалних способности, долази се до свих постављених циљева. Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Представљање критичког издања (текстологија), „Шћепан Мали“, Петра Другог Петровића Његоша, одржаће се у сали никшићког Захумља у уторак. 23. априла са почетком у 18 часова. Приређивач критичког издања је проф. др Радмило Маројевић, а издавачи су ЦИД (Подгорица) и Народни музеј (Цетиње), 2020.
О критичком издању књиге „Шћепан Мали“ пред никшићком публиком говориће: проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драга Бојовић, проф. др Драго Перовић и проф. др Радмило Маројевић, водитељ програма биће књижевница Милица Бакрач.
Приређивач књиге „Шћепан Мали“ (критичко издање, текстологија) проф. др Радмило Маројевић студирао је упоредо на Факултету политичких наука и Филолошком факултету Универзитета у Београду. 1972. године дипломирао је на Филолошком факултету у Београду а 1973. дипломирао је на Факултету политичких наука. На Филолошком факултету Београдског универзитета магистрирао је 1974. а докторирао 1980. године, када је изабран и за доцента, за ванредног професора 1984. а за редовног 1988. Био је лектор српског језика на Московском универзитету и гостујући професор на факултетима у Никшићу, Источном Сарајеву, Бањој Луци, Нишу и Подгорици.
За професора-емеритуса изабран је 2019. на Паневропском универзитету Аперион у Бањој Луци. За академика МСА (Међународне Словенске Академије наука и умјетности) изабран је 1992.
Радмило Маројевић је био руководилац више научних пројеката; члан Удружења књижевних преводилаца Србије, предсједник Жирија за додјелу награде „Милош Ђурић”. Први је предсједник Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима, предсједник Савеза славистичких друштава Србије, предсједник Српског фонда словенске писмености и словенских култура и предсједник Јужнословенског одјељења Међународне словенске академије наука.
Радмило Маројевић је покренуо је и уређивао часопис „Славистички зборник”. Био је главни уредник часописа „Речи”. Такође, био је члан редакција часописâ „Мостови”, „Српски језик” и „Стил”. Био је непосредни организатор научних и стручних скупова у Београду, Новом Саду и Подгорици. Учествовао је на међународним конгресима слависта у Кијеву, Софији, Братислави, Кракову, Охриду и Минску; на конгресима Међународне асоцијације професора руског језика и литературе у Прагу, Будимпешти, Москви, Регенсбургу и Братислави. Учесник је словенско-евроазијских конгреса у Нижњем Новгороду и Москви, те на бројним састанцима слависта у Струги, Сарајеву, Будви, Нишу и Врњачкој Бањи, као и југословенским ономастичким конференцијама у Мостару, Доњем Милановцу и Приштини и на двије украјинске ономастичке конференције, у Одеси и Ужгороду.
Радмило Маројевић је одржавао предавања на Московском, Петроградском и Одеском универзитету, те на Коларчевом универзитету у Београду. У зборницима и реномираним часописима бивше Југославије и Русије објавио је импозантан број научних радова.
Објавио је стотинак расправа и чланака на руском језику, у руским часописима и научним зборницима у Москви, Тверу, Ужгороду, Кијеву, Петрограду. Објавио је више од двадесет књига, преко осамсто чланака, приказа, превода и других публикација. Више Маројевићевих радова је приказано или цитирано у страним научним публикацијама. Био је ментор и научни руководилац при изради бројних дипломских и магистарских радова и двадесетак докторских дисертација из русистике, бохемистике и србистике.
У сали ЈУ Захумље, у четвртак 18. априла у 19 ч, трибина Агора, коју модерира
уредница културног програма, Анђела Пековић, наставља са радом а овог пута тема
трибине је Савремени човјек у потрази за смислом: Јунг и Франкл а гост трибине је
психолог проф. др Жарко Требјешанин.
Учитај још
Нова књига поезије „Откуп“ пјесника Андрије Радуловића биће
представљена у уторак, 16. априла са почетком у 19 часова у сали ЈУ
Захумље у Никшићу на Трибини Свободијада.
Учитај још
Позоришна представа „Прст“ биће изведена у четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 20 часова. Представа је рађена по тексту младе ауторке из Приштине Дорунтине Баше, а улоге тумаче студенткиње мастер студија Факултета савремених уметности Андријана Драгнић и Јана Декански, под менторством редовног професора Божидара Ђуровића.
Учитај још
У четвртак, 11. априла у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, настављамо са реализацијом
пројекта Имагинаријум. Тема девете сесије је Слика и позориште, а гост ће бити Божидар Бобо Ђуровић, позоришни и радио режисер. Разговор ће водити ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Учитај још
У сриједу, 10. априла, у ЈПУ „Драган Ковачевић“, ВЈ „Радост“ са почетком у
10 часова, биће одржана интерактивна радионица „Дјетињство је најљепша вртешка чуда.
„Дјетињство је најљепша вртешка чуда“ је пројекат Милице и Горана Радојичића који
је проистекао из интерактивних и едукативних промоција њихове коауторске збирке пјесама
за дјецу „Вртешка чуда“. Приликом дружења са дјецом у Црној Гори, али и шире, аутори су
стекли утисак да интерактивни и савремени садржаји бивају веома занимљиви дјеци свих
узраста те да едукација која се на тај начин презентује бива најбоље прихваћена. Циљ
пројекта, ког је на конкурсу „Култура младих – култура будућности“ подржало Министарство
културе и медија, је подстицање и оснаживање креативних и других потенцијала дјеце управо
кроз иновативне културне садржаје као и синергију појединаца и институција културе. Главни
фокус је на књижевности и квалитетним књижевним текстовима, али и на корелацији са различитим психо-моторичким изазовима који имају за циљ свеобухватан развој ђететове личности. Игра је у основи свих радионица, а кроз игру, највећег покретача масте и интелектуалних
способности, долази се до свих постављених циљева.
Партнер на пројекту је ЈУ „Захумље“.
Koncert grupe “Galija”
Концерт групе “Галија”
Петак 26. април у 20.00 часова
Спортски центар Никшић
Продаја улазница сваког радног дана и суботом од 12 до 20 часова.
Продајна мјеста:
- Никшићко позориште
- Билетарница Спортског центра Никшић
- Онлине продаја на: www.e-tickets.me
ромоција књиге "Пушкарнице вјечности", аутора Славка Милића, у организацији Јавне установе Захумље и Књижевне заједнице "Владимир Мијушковић" из Никшића.
Сала Захумља, 28. 03. 2024. у 19 часова.
Учитај још
У сали "Захумља", у понедјељак, 25. марта, са почетком у 17.30 часова, биће уприличено Књижевно такмичарско вече "АФИРМИШИМО МЛАДЕ ЦРНОГОРСКЕ СТВАРАОЦЕ ДО 18 ГОДИНА".
Учитај још
