У уторак, 18. марта у 19 часова, у сали Захумља на трибиниАгора биће ријечи о књижевнику и сценаристи Бранимиру Шћепановићу (1937–2020), односно о његовом роману Уста пуна земље који је, закључно са прошлом годином, објављен тачно прије пола вијека (1974) и који је, са десетим издањем на српском језику, прешао тираж од 100.000 примјерака. Овај Шћепановићев роман се, уз новелу Смрт господина Голуже, сматра његовим најбољим дјелом а за које је добио и Октобарску награду града Београда као и награду Димитрије Митриновић. О роману Уста пуна земље, књижевноисторијском контексту и околностима настанка романа, о опсесивним темама Бранимира Шћепановића, о филмичности и филмској адаптацији његових дјела, о актуелности теме романа и његовој фабуларној линији сазнаћемо из разговора др Весне Тријић, књижевне критичарке и Анђеле Пековић, уреднице трибине Агора.
Весна Тријић (1975), књижевна критичарка, књижевна историчарка и библиограф. Дипломирала је и докторирала на Филолошком факулетету Универзитета у Београду. Њене књижевнокритичке приказе је дуже од деценије редовно објављивао београдски дневник Блиц, док их данас емитује Радио-телевизија Србије, у Културном дневнику. Есеје објављује у књижевним часописима и зборницима. Ауторка је студије Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш, збирке књижевноисторијских радова Приче у есејима и критикама и коаутор Библиографије Јеврејског аламанаха, за који је написала и обимну уводну студију. Добитница је Награде „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику, као и Награде „Димитрије Богдановић“, за најбољу књигу из области хуманистичких дисциплина. Ради у Народној библиотеци Србије.
У четвртак, 06. марта у сали ЈУ Захумље Никшић у 19 часова, биће представљен роман Угашена лоза, ауторке Иване Вавић Милић. Књига је објавила у издавачка кућа Нова ПОЕТИКА, а о њој ће говорити професори књижевности Весна Миљанић и Михаило Перошевић, који ће уједно и читати одломке из исте. Вече ће музички обојити Вељко Вучуровић, гитара и Ивана Вавић Милић, саксофон. Модераторка вечери биће Кристина Радовић, уредница програма у ЈУ Захумље.
О ауторки: Ивана Вавић Милић је награђивана стручњакиња из области људских ресурса, превођења и књижевности, са богатим професионалним искуством у раду са међународним организацијама, корпорацијама и другим институцијама. Дипломирала је енглески језик и књижевност на Универзитету Црне Горе, а тренутно завршава мастер студије из међународне економије. Њено стручно знање употпуњено је сертификатом судског тумача за енглески језик, што јој је омогућило да се истакне у симултаном и консекутивном превођењу за организације попут ОСЦЕ-а, амбасада и међународних компанија. Ивана је посебно позната по свом раду на превођењу књига, гдје се истиче њен допринос превођењу ђела “Најјачи Индијанац на свијету” америчког писца Схермана Алеџиеја. Ова књига, богата културним и књижевним нијансама, представља изазов за преводиоца, али Ивана је својим радом успјела вјерно пренијети дух и тон оригиналног текста, доприносећи културној размјени између два језика и књижевне традиције. Кроз свој рад, Ивана је континуирано доприносила обогаћивању црногорске књижевне и културне сцене, бавећи се и музиком – активно свира алт саксофон и дугогодишња је чланица Градске музике Никшић. За свој допринос пословном свијету и иновацијама у подручју људских ресурса, награђена је престижним признањем “40 Ундер 40” за југоисточну Европу, чиме је препозната као један од водећих младих професионалаца у региону. Почетак радног ангажмана је везује за Телевизију Никшић, потом Телевизију Црне Горе гђе је радила као новинарка, водитељица и уредница програма. Кроз разноврсност интересовања, највише воли да се посвети преводилаштву, читању књига и страствени је љубитељ шетњи кроз природу и путовања са својом ђецом – Стефаном и Лазаром, и супругом Марком.
Бећир Вуковић гост на Трибини Свободијада ЈУ Захумље из Никшића Трибина Свободијада ЈУ Захумље из Никшића у оквиру које ће бити представљена нова збирка пјесама „Понети на пусто острво“, књижевника Бећира Вуковића, одржаће се у уторак, 4. марта у сали никшићког Захумља са почетком у 19 часова. Вуковићева нова књига објављена је у издању издавачких кућа Ободско слово из Подгорице и Штампар Макарије из Београда (2024), и о њој ће пред никшићком публиком говорити: књижевник и књижевни критичар, мр Милорад Дурутовић, књижевник и издавач издања, Радомир Уљаревић, књижевник и предсједник Књижевног друштва Његош, Милутин Мићовић и уредница Трибине Свободијада и менаџер за културне манифестације ЈУ Захумље, књижевница Милица Бакрач. Бећир Вуковић је рођен у Колашину 1954. године. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, Општу и југословенстку књижевност. До сада је објавио деветнаест збирки поезије. Добитник је више значајних књижевних награда: „Марко Миљанов”, „Ристо Ратковић”, „Видовданска повеља”, Унирексовa повељa „Азбучник“, „Кочићево перо”, „Златнa значкa културно-просвјетне заједнице Србије“, „Печат Hерцег Шћепана”, „Златно перо Русије“, „Миодраг Ћупић“, „Великa граматa“ Друштва књижевника Косова и Метохије и др. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и један од оснивача Струковног удружења књижевника Црне Горе. Предсједник Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, члан је Словенске академије књижевности и умјетности и главни и одговорни уредник часописа Српски југ. Пјесме су му преведене на енглески, француски, руски, грчки, бугарски, македонски, јерменски, италијански, кинески, пољски, турски и италијански језик. Представљање књиге Бећира Вуковића одржава се у оквиру репертоара мартовске културне сцене Никшића.
У понедјељак, 24. фебруара у Концертној сали музичке школе Дара Чокорило, у Никшићу, у 19 часова, настављамо са реализацијом пројекта Имагинаријум. Тема тринаесте сесије је Слика и глума, а гост ће бити Тихомир Станић, глумац. Разговор са уваженим гостом водиће ауторка пројекта Имагинаријум, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ Захумље Кристина Радовић.
Организатор трибине је ЈУ Захумље у сарадњи са Музичком школом, а у оквиру фебруарског репертоара Никшићке културне сцене 2025.
Напомена: ЈУ Захумље наставља са пројектом из културно – умјетничког стваралаштва, под називом Имагинаријум (латински имаго, имагинис слика). Пројекат обухвата низ сесија чија је основна тема феномен слике третиран кроз разне умјетности. Циљ је да се кроз феномен слике сагледа и афирмише савремена умјетничка сцена и критика и посебно код млађих генерација, развије и сугерише врједносни став о конкретним умјетничким дјелима. У програму ће се представити, и о феномену слике говорити, реномиране личности са регионалне и државне културно – умјетничке сцене.
Тихомир Станић
Рођен је 17. новембра 1960. године у Шешковцима код Лакташа, БиХ. Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду 1983. године у класи професора Дејана Мијача. Стални је члан ансамбла Позоришта Атеље 212 од 1987. године.
У континуираној каријери дугој више од 40 година (од 1981), одиграо је више од 130 улога (премијера и алтернација) на готово свим београдским позоришним сценама, као и у позориштима у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Вршцу, Бањалуци, Подгорици, Ужицу. Остварио је такође преко 130 улога на филму и ТВ. У драмским програмима ТВ Нови Сад и ТВ Београд одиграо је велики број значајних личности из српске историје и књижевности: Доситеја Обрадовића, Саву Мркаља, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милоша Црњанског, Стевана Сремца, Ива Андрића, краља Александра Обреновића, Борислава Пекића, Јована Јовановића Змаја и др.
Предсједник је Савеза драмских уметника Србије од 1998. до 2000. године. Умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци од 2005. до 2007. године. Оснивач је продуцентских кућа „Балкан филм“, „Дрина филм“ и „Тихомир Станић Продуцтион“ у оквиру којих продуцира игране филмове, серије и позоришне представе од 2007. године.
Опробао се у најразличитијим жанровима са пођеднаким успјехом, у дјелима класичне литературе као и у савременим продукцијама. Награђиван је за своје најзначајније улоге (Платонов у Дивљем меду Чехова и Мајкла Фрејна, Освалд Алвинг у Ибзеновим Аветима, Мефисто у Гетеовом Фаусту, Јоцо у Брешановом Хамлету у Мрдуши Доњој, Марк у комаду Арт Јасмине Резе, насловна улога у монодрами Детињарије Рејмона Куса, Гавриловић у Стеријиним Родољупцима, Алекса у Стеријиној Лажи и паралажи, Анђелко у Фалсификатору Горана Марковића, Ђилас у комаду Everyman Đilas Радмиле Војводић…) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, Данима комедије у Јагодини, Театар-фесту „Петар Кочић“ у Бањалуци, Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, Фестивалу једног глумца у Никшићу, Данима сатире Фадила Хаџића у Загребу, Фестивалу класике у Вршцу, Данима Миливоја Живановића у Пожаревцу, Стеријином позорју у Новом Саду… Сарађивао је са готово свим значајним позоришним, филмским и ТВ редитељима на овим просторима (Дејан Мијач, Љубомир Драшкић, Зоран Ратковић, Егон Савин, Слободан Унковски, Љубиша Георгиевски, Вељко Булајић, Здравко Шотра, Радмила Војводић, Алиса Стојановић, Бранислав Мићуновић, Душан Петровић, Ивана Вујић, Томаж Пандур, Томи Јанежич, Горан Марковић, Дејан Зечевић, Бобан Скерлић, Сава Мрмак, Петар Зец, Мира Ерцег, Вида Огњеновић, Миленко Маричић, Јовица Павић, Слободанка Алексић, Небојша Брадић и др).
У четвртак 20. фебруара са почетком у 19 часова, у оквиру Трибине „Свободијада“ ЈУ Захумље из Никшића, биће представљена књига „Замахни Свети“, двојице књижевника са Косова и Метохије, Милана Михајловића из Косовске Митровице и Ненада Јера Раденковића из Звечана. Издавач заједничког пројекта двојице аутора, Михајловића и Раденковића је Дом културе Стари Колашин, Зубин Поток (2024), рецензенти су књижевници Драган Лакићевић и Видак Масловарић, а насловну страну књиге краси умјетничко дјело сликара из Никшића, Миша Вемића. Књигу „Замахни Свети“ чине двије поеме Михајловића и Раденковића, пјеснички „везане“ у једну заједничку, која представља цјелину. Један дио књиге има интерпункцију, други нема, тако да на почетку читања такав поступак јасно поручује да је ријеч о двојици аутора. По ријечима Видака Масловарића. рецензента књиге, Милан Михајловић и Ненад Раденковић настављају да богате савремену српску књижевност: „никако не одустајући од оне првотне идеје да је страдалнички простор на коме коренују део њихове али и свесрпске мукотрпности кроз минуле векове“. Према ријечима Милана Михајловића књига представља сублимат свега онога што су он и Раденковић радили више од три деценије истрајавања у култури на простору Косова и Метохије: „То се некако као вода догодило да потекне захваљујући иницијативи нашег заједничког пријатења који нас је ослушкивао више пута и онда се то ето једноставно догодило, да преточимо у једну поему да тако кажем, а последица је нашег натпевавања током свих ови година трајања.“ Књижевник из Бања Луке, Зоран Костић, сматра да „сједињујући стваралачке особености, уплићући стихове из више својих пјесама – у једну, јединствену – Милан Михајловић и Ненад Јеро Раденковић сатворили су импресивну пјесничку симфонију. Од почетка до завршних стихова ове натпјесме, два аутора, као постојано духовно јединство, однекуд одозго, са високе осматрачнице надгледају и своје и постојање ближњих, постојање Срба на Косову, али и свеколиког људског рода. Ова натпјесма је сагласје пролазног и непролазног, тренутног и вјечног, земаљског и васељенског.“ Пред никшићком публиком о стваралаштву Михајловића и Раденковића, говориће аутори и уредница Трибине „Свободијада“, пјесникиња Милица Бакрач. Аутори ће говорити стихове из књиге „Замахни Свети“. Овај програм у ЈУ Захумље одржава се у оквиру фебруарског репертоара културне сцене Никшића.
У уторак 28. јануара, у сали никшићког Захумља, као гост трибине „Свободијада“, своје стваралаштво представиће књижевник и преводилац Зоран Костић из Бања Луке. Трибина „Свободијада“ почиње у 19 часова. Уз бесједу и поезију коју ће никшићкој публици говорити Зоран Костић, културно-умјетнички дио програма употпуниће ученици Гимназије „Свети Сава“ из Подгорице. Уредник трибине је пјесникиња Милица Бакрач. Зоран Костић је рођен 1948. године на Цетињу, гимназију је похађао у Никшићу и Крушевцу, а Филолошки факултет у Београду. Објавио је више од двадесет поетских књига (неке и у више издања), више књига драма као и преведене литературе. Осим поезије, драма и филмских сценарија, Зоран Костић пише прозу, публицистику и есеје, углавном о стваралаштву руских пјесника и прозаиста – Пушкина, Љермонтова, Тјутчева, Буњина, Блока, Булгакова, Туроверова, Гудзенка, Твардовског, Горбовског, Кузњецова), преводи са руског језика. Осим двије књиге Пушкинових стихова, у свом преводу објавио је књиге изабраних пјесама Ивана Буњина, објавио је „Коњића Грбоњића“ – роман у стиховима дјечијег класика Павела Јершова, „Избор“ из Чеховљевих прича и драма, „Избор“ из поезије Валерија Латињина као и поетско дјело „Џингис Кан“ Виктора Слипенчука, роман истог аутора „Звездани спас“ и прозна дјела „Иркут“ и „Сајана“ савременог руског романописца Валерија Хајрјузова. Костићева поетска, прозна и драмска дјела преведена су на осамнаест свјетских језика, а многе његове пјесме и поеме, око 150 њих, уврштене су у више значајних антологија и избора српске, а неколико ауторских пјесама, као и више преводних, уврштено је у школске програме. Костић је добитник бројних награда и признања: „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије, „Видовданске повеље“, „Шумадијских струна“, „Шушњар“. Костићеве драме, које се изводе на сценама позоришта Републике Српске, Србије, Црне Горе, Русије и Бјелорусије, награђиване су престижним домаћим и међународним признањима („Тринаести дан“ – најбољи драмски текст „Кочићева српска сцена“, Приједор, 2003, и награда округлог стола Међународног позоришног фестивала „Златни Витез“ – Москва, 2003, „Кома“ – „Бронзани Витез“ на Међународном позоришном фестивалу „Златни Витез“, Минск, 2005, и на истоименом фесивалу, 2007. године у Москви – „Бронзаном дипломом“ награђена је драма „Пут за Цариград“ као предложак истоимене представе у извођењу ансамбла Савременог драмског театра Бјелорусије). Костић је добитник и Гран-при награде „Златни Витез“ на истоименом фестивалу у
руском граду Тамбову (2002) као сценариста документарног филма „Трепетова“. Добитник је и престижних књижевних награда: „Бранко Ћопић“, „Грачаничке повеље“, „Петар Кочић“, Козарског вијенца „Скендер Куленовић“, „Змајева награда“ (Матица Српска, Нови Сад), као и признањем Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“. Зоран Костић је члан Удружења Књижевника Србије, Савеза Писаца Русије, као први, послије Октобарске револуције, инострани писац. Члан је Удружења Књижевника Републике Српске, био и његов предсједник, и Међународне Свесловенске Академије Наука и Умјетности (Москва, од 1993. г.). Недавно је објављена и Костићева „Антологија руске поезије XIХ и XX вијека“ (са пјесмама 90 аутора у његовом преводу на српски језик). Зоран Костић Живи у Бањој Луци.
За књигу старих и нових пјесама „Сто једанаест“ (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013.г), Костић је добио двије престижне награде „Грачаничку повељу“ (Грачаница, 2013) и „Петровдански вијенац“ (Калиновик, 2014.). Престижним признањем „Петар Кочић“ (Република Српска) за свеукупно књижевно стваралаштво, З. Костић је награђен 2015.године, а Козарски вијенац „Скендер Куленовић“ додијељен
му је 2016.године за књигу пјесама „ТАЧЕ ПЕЧАТ“ (Арт-принт,Бања Лука).Титулари поменутих угледних признања („Калиновачки поетски вијенац“, односно „Завичајно друштво Петар Кочић“), издавачи су двије најновије књиге овог аутора (објав љене 2016.г) – изабраних пјесама под насловом „Изгубине“, односно изабраних поема насловљених као „Бeзанђеље“. За своје књижевно и преводилачко стваралаштво З. Костићу је 2015.године уручено и престижно међународно признање „Кирил и Мефодиј“(Међународни фонд словенске писмености и културе, Русија), а
године – „Златни витез“. За књигу нових пјесама „Пулсквамперфекта“(1918.г, Књижевна задруга Српског националног савјета, Подгорице), овај аутор је овјенчен престижним признањем – „Змајева награда“(Матица Српска, Нови Сад, 1919), као и признањем Удружења књижевника Републике Српске – „Књига Године“.
Јавна установа Захумље – Никшић у оквиру Трибине „Свободијада“
расписује литерарни конкурс на тему „Мама је глагол од глагола радити“ (за ученике основних школа) и „По мајци се познају јунаци“ (за ученике средњих школа и гимназија).
Конкурс је отворен од 23. јануара до 28. фебруара 2025. године, а право учешћа имају сви ученици од 1. до 9. разреда основних школа и ученици од
до 4. разреда средњих школа и гимназија из Црне Горе.
Број радова које један ученик може послати (поезија, проза) није ограничен. Додјела награда ће се одржати у сали Захумља, 8. марта (субота) са почетком у 12 часова, у оквиру пригодног програма посвећеног мајци o чему ће награђени ученици и њихови наставници, ментори и професори бити
благовремено обавјештени.
Радове ученика са сљедећим подацима (име и презиме ученика, разред, школа, број телефона, адреса, име и презиме предметног наставника) слати
искључиво на поштанску адресу: ЈУ Захумље, V пролетерска, број 17 Никшић.
Овогодишњи Фестивал за дјецу и младе „Мама је глагол од глагола радити“ ЈУ Захумље организује у сарадњи са Туристичком организацијом Никшић.
Новица Ђурић, рођен 1956. године у Дријенку (Колашин).
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ: Трагом живота (1973.) – поезија – Клуб, Бијело Поље; Узалудна врата (1980.) – поезија – Књижевна омладина Црне Горе, Титоград; Дрво у тами (1986.) – поезија – Удружење књижевника Црне Горе, Титоград; Страх од сличности (1986.) – поезија (прво издање) – Универзитетска ријеч, Титоград; Страх од сличности (1987.) – поезија (друго издање) – Универзитетска ријеч, Титоград; Кућни тамничар (1990.) – поезија – Универзитетска ријеч, Титоград; Божја дјеца (1996.) – поезија – Ободско слово, Ријека Црнојевића; Милица словарица (1999.) – књига поезије за децу – Октоих, Подгорица; Мој разговор с њима (1990.) – књига интервјуа – НИП Унирекс Никшић; Свјетлост и сјенке под Ловћеном (2008.) – проза – Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица; Десанка Максимовић– Жена која је само вољела (2008.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Вуко – Мит који се сам уздигао (2008.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Од обећања до испуњења (2009.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Јави ми да сам жив (2009.) – поезија – Орфеус, Нови Сад; Савиним стопама Лелејском Гором (2011.) – проза – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Невјерно срце (2013.) – поезија – Књижевна задруга СНВ, Подгорица; Роман ти причам (2013.) – проза – Српска књижевна задруга, Београд; Бос по ријечима (2014.) – поезија – МС Издавачки центар, Подгорица; Косово Мајко (2015.)–поезија – Партенон, Београд; Свуд ме има, кришом вирим (2016.)–књиге поезије за дјецу – Књижевна задруга СНС, Подгорица; У тебе се уздам( 2018.) – есеји, ИТП Унирекс, Подгорица; Камени Јахачи (2018.) – изабрана поезија – ИТП Унирекс, Подгорица; Роман ти причам (2018.) – изабрана проза – ИТП Унирекс, Подгорица; Душа пред храмом (2018.) – проза – ИИУ Светигора и
ЗАСТУПЉЕН У АНТОЛОГИЈАМА:„Нови Јенисејски писци“, Москва (2016.), „Дарови европске приче“ Бања Лука (2016.), „Атлас европске лирике“, Бања Лука (2013), „Антологија Унирексове љубавне поезије“, Београд (1999. ), „Антологија – Стварања“ (2008.), „Антологија – Писмо“ ( 2008.), „Антологија – Језерски врх“ (2012/2013.), „Антологија – Боже правде“, Подгорица (2006.), „Антологија – Књига радости“, Москва (2012.), „Антологија савременог стваралаштва за дјецу“, Београд (2015.), „Моја љубавна пјесма“, Загреб (2012.), „Прошетала царица Милица“, Београд (2015.), „Антологија – Гаврило, у пјесми ослобођен“, Бања Лука (2018.) и Антологија – „Андрић, кога има“, Бања Лука, (2017.) „Боготражитељи“, Београд (2002.).
НАГРАДЕ ЗA КЊИЖЕВНОСТ: Друга награда на „Гимназијади ’76.“ (1976.), Друга награда „Мајска руковања“, југословенски фестивал поезије, Подгорица, 1983. године, Национална награда Савеза писаца Русије „Златно перо Русије“ – сребрни лауреат, 2010. за књигу Јави ми да сам жив (2009.), Унирексова награда за прозу „Душан Костић“ за 2012. годину за књигу Савиним стопама Лелејском Гором (2011.), Награда Удружења књижевника Црне Горе „Марко Миљанов“ за књигу Роман ти причам (2013.), Национална награда Савеза писаца Русије „Златно перо Русије“ (златни лауерат – 2015.), Почасни Орден хероја рада (2015.), Савеза писаца Русије за заслуге у области зближавања култура, умјетности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана и Медаља „Цар-Риба“ за поезију, Међународни културни центар и издавачка кућа „Краснојарско Васкрсење“ – Русија (2016.)
ЗA НОВИНАРСТВО:Награда за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе, 2016., Награда за животно дјело „Вељко Влаховић“ Удружења новинара Црне Горе, Награда Удружења новинара Црне Горе за репортажу „Бошко Пушоњић“, 1996. године, Прва награда Удружења новинара Црне Горе, 1988. године, Друга награда Удружења новинара Црне Горе, 1994. године, Прва награда дневне новине „Дневник“, Нови сад, 1997. године и Награда за новинарство новосадског „Дневника“, 1994. године.
Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик.
Поред поезије и прозе, Ђурић пише есеје, критику…
Новица Ђурић је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, а претходно је био предсједник Удружења новинара Црне Горе.
Био је главни и одговорни уредник „Омладинског покрета“, Прве црногорске илустроване ревије „Покрет“, дневника „Глас Црногорца“, ТВ ВНС, први главни и одговорни уредник дневника „Дан“. Био је шеф дописништва новосадског „Дневника“ за Црну Гору, новинар “Вечерњих новости“, „Политике“…
Сарађивао је и сарађује са бројним часописима, издавачким кућама у Црној Гори и региону.
Промоција књиге кратких прича „Мртви дим“ (Српска књижевна задруга, 2024), аутора Небојше Јеврића одржаће се у уторак, 17. децембра, у сали ЈУ Захумље, у Никшићу, са почетком у 18 часова О књизи ће говорити књижевник и књижевни критичар, Желидраг Никчевић и аутор, док ће избор из књиге читати сарадница у настави са Студијског програма за српски језик (Филолошки факултет, Никшић), Теодора Чукић. Медијатор програма биће пјесникиња Милица Бакрач, менаџер за културне манифестације ЈУ Захумље и уредница Трибине Свободијада. Небојша Јеврић (Бијело Поље, 1959), српски књижевник, новинар и ратни извјештач. Писао је за Дугу, НИН, Политику, Јединство, Стварање и Књижевну реч. Студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, али је студије напустио на трећој години. Књижевни узор био му је његов земљак, Миодраг Булатовић, а дружио се са Браном Петровићем, Амбром Марошевићем, Јашом Гробаровим и Ацом Секулићем. Новинарску каријеру је започео у листу Репортер, захваљујући Ивану Миладиновићу. Након објављених шест бројева, лист је престао да постоји, након чега је Јеврић са већином чланова редакције прешао у Дугу. Као новинар Дуге, био је ратни извјештач из Републике Српске Крајине и Републике Српске. Аутор је тринаест књига. Живи и ради у Београду са супругом и кћерком.
У четвртак, 5. децембра у 19 часова, у сали Захумља на трибиниАгора биће ријечи о једном од највећих писаца који је извршио огроман утицај на књижевност 20. вијека – Фјодору М. Достојевском, односно фокус интересовања биће визија човјека какву је Достојевски дао пишући неке од највећих својих романа какви су Записи из подземља, Браћа Карамазови, Злочин и Казна и др. Овај руски метафизичар који је свој стваралачки потенцијал усмјеравао ка човјеку и његовој представи о свијету, Богу и другом човјеку и данас је актуелан, његова дјела се наново ишчитавају и за њега важи мишљење да је био неприкосновени познавалац људске душе. О томе шта његову мисао о човјеку чини актуелном, која питања постављамо и данас, имамо ли одговоре на њих и шта о човјеку можемо сазнати читајући дјела Достојевског – разговараће уредница трибине Агора, Анђела Пековић, са проф. др Јованом Поповим и др Јасмином Ахметагић чије су књиге Горди и понизни (СКЗ, Београд, 2024) и Књига о Достојевском (Блум издаваштво, Београд, 2024) разлог више да се говори о овом руском писцу.
Јован Попов (1962) је историчар и теоретичар књижевности, компаратиста и преводилац. Рођен је у Новом Саду, гдје је завршио основну школу и гимназију; дипломирао је, магистрирао и докторирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Студије у рангу данашњег мастера завршио је у Европском универзитетском центру Универзитета Нанси II у Француској. Редовни је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Добитник је награде Николај Тимченко за 2020. годину, као и награде Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу у 2006. години, односно за најбољи превод у 2003. години. Аутор је више књига.
Јасмина Ахметагић (1970) је теоретичарка и критичарка књижевности, рођена у Београду гдје је дипломирала и докторирала на Филолошком факултету. Добитница је награде Никола Милошевић 2014. године и награде Исидоријана. Ауторка је више књига. Ради у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић.
