



На књижевну сцену ступио је књигом кратке прозе Савети за лакши живот 1989. године. Од тада је објавио романе Атлас описан небом, Опсада цркве Светог Спаса, Ситничарница „Код срећне руке“, Папир и Иконостас.
Аутор је приповjедачких књига Острво и околне приче, Ближњи и Разлике. Петровић је објавио и књигу кратке прозе Све што знам о времену, књигу записа Претраживач, новелу Испод таванице која се љуспа и драму Матица, која је изведена у Атељеу 212.
Горан Петровић је добитник више књижевних признања. Поред књижевне стипендије Фонда Борислава Пекића, важније награде су: „Просветина“, „Меша Селимовић“, Нинова награда за роман године, „Виталова“, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, „Борисав Станковић“, „Светозар Ћоровић“, награда „Иво Андрић“ за приповијетку, „Лаза Костић“, награда за драмски текст „Кочићева књига“, „Златни крст Кнеза Лазара“, „Вељкова голубица“ за цјелокупно приповједачко дјело, Велика награда „Иво Андрић“ за цјелокупно књижевно стваралаштво, „Станислав Лем“, „Григорије Божовић“, „Златна књига Матице српске“, награда Народне библиотеке Србије „Владан Десница“, „Београдски победник“…
Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 8. новембра 2018. године.
Горан Петровић је преминуо у Београду после краће и тешке болести у 63. години.
Трибина Свободијада и Сјећање на Горана Петровића одржава се у оквиру репертоара мартовске културне сцене Никшића.